Ima li demokratije za ponavljače?  

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „O nečemu lepom
   pričao sam slepom
   i sve svoje istine
   pevao sam gluvom“…

2. Ne radi se o tome da mi ne zelimo da se demokratizujemo. Demokratizovati se, znaci steci svest o sopstvenom znacaju I organizovati se, bez straha sa osobama slicnog interesa u izgradnji necega : preduzeca, politicke partije. Mi I ne umemo da se organizujemo, a i plasimo se. Ove osobine, sposobnosti za organizovanje I hrabrost, osecaj da na to imamo pravo se prenose sa jedne generaciji na drugu, a kako obe osobine nisu bile, ne samo trazene, nego ni dozvoljene, I to u 2 generaciji (oko 45 godina), mi ne uspevamo. Samo bioloski drske osobe postaju tajkuni, I to je sve. Da smo samo mi u pitanju, ne bih bila sigurna u sopstvenu tvrdnju. Ali zemlje bivseg socijalizma sve od reda imaju isti problem, cak i Istocna Nemacka. Zato iznosenje stavova ove autorke zvuci nadmeno. Na stranu sto EU I ne planira da nas primi.

3. Poštovana Gospođo Vukosava. Iz vašeg teksta je nedovoljno jasno da li za ovo stanje u društvu krivite tekuću vlast ili sve vlasti unazad 200 godina što bi bilo realnije. Jel se sećate trbušnih plesačica kandidatkinja za sudije? Ja se bogami sećam a to je bilo tek pre desetak godina. Pa spasavanje mamlaza Kovačevića? Otprilike u isto vreme. Demokratija se ne „uvodi“, demokratija se osvaja pod uslovom da to neko uopšte želi. Nisam siguran da naš svet, barem većinski, uopšte ima bilo kakvu potrebu za demokratijom. Sam naziv ne znači ništa bitno je kakvi realni odnosi stoje iza toga pa nek se zove i kukuruzija. Zatim tu je jedna stvar koju svi (namerno?) zaboravljaju a to je da je demokratija građanski društveni fenomen jer je gde god da je nastala to uvek bila isključivo posledica urbanih okolnosti. Jesmo li mi građani ili pleme (ruralci)? Tek nakon što odgovorimo na ovo pitanje možemo da pređemo na sledeće, bilo koje. A ako većinski stojimo iza pseudo-srednjovekovnih mitova i stavljamo ih na prvo mesto i u porodici i u crkvi i u društvu a bogami i u državi kao neupitne onda bolje da ne gubimo vreme sa mlaćenjem prazne demokratske slame i naviknemo se na ovakav predurbani ili ako hoćete feudalno-plemenski način života sa pratećim pogledom na svet. Dok nam možda jednog dana to ne dosadi i to pre svega na ličnom planu. Demokratija je pokret koji uvek kreće „odozdo“ nikad se ne „uvodi“ odozgo. Naš je narod podanički jer još uvek veruje u neupitne autoritete. U demokratiji nema ničeg „neupitog“. Kad jednog dana to shvatimo možda nešto i bude od nas. Možda. Trenutno ništa slično tome ne vidim.

4. tekst vam je politički jako korektan, umiven, mekan i bezbolan i pomalo uspavljujući. Sa ovakvim načinom pripovedanja više od 50% čitalaca može i da promaši šta ste hteli da kažete.