Ima li desnica rešenja za kredite u švajcarcima?

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Adekvatna državna reakcija na probleme prezaduženih građana je izostala, a mogućnost reprograma duga ostala je nadležnost banaka i njihovih klijenata.

Koalicija DSS i Dveri je prva koja je pokazala razumevanje za probleme građana i obećala pomoć UG „Efektiva“. Obećano rešenje je konverzija duga u evre po kursu na datum uzimanja kredita. Ono je već oprobano u susednoj Hrvatskoj i omogućilo je građanima da nastave sa otplatom kredita.

Ovaj potez dela desnice je svakako dobro odigran u ovoj predizbornoj trci, ali ostaje nejasno kako će se tačno otplatiti krediti u evrima ili dinarima? Ekonomska platforma DSS-Dveri obećava privredni rast, a rešenje ide u pravcu pokretanja domaće proizvodnje ulaganjem u domaći kapital, te politikom zapošljavanja. Proizvedena roba bi se izvozila, dok bi preduzeća orijentisana na izvoz dobila poreske olakšice. Emisija dinara se predviđa kao „usmerena i kontrolisana“.

Kako bi se podigao izvoz potrebno je sniziti kurs dinara, da bi izvoz postao isplativ, a orijentisanost na izvoz neće negirati činjenicu da Srbija uvozi mnoga dobra i usluge koji će u uslovima slabog dinara poskupeti. Ponovno indeksiranje kredita uz duži rok otplate neće ukinuti rizik od nenaplativnosti, ukoliko se ne koriguju zarade zaposlenih. Sama politika zapošljavanja nije garant stabilnosti zarada u uslovima fluktuirajućeg kursa (na šta utiče trošenje deviznih rezervi, a ne emisija dinara). Deo rešenja bi moglo biti korigovanje zarada za stopu inflacije, ali primena ove mere se ne spominje.

Ima li smisla reindeksirati kredite a ne baviti se zaradama zaposlenih u Srbiji, pravo je pitanje. Na njega levica može ponuditi mnogo bolji odgovor.

Autor je student sociologije na Filozofskom fakultetu