Ima li Evropa alternativu

Budući da je proklamovani cilj svih srbijanskih vlada od 5. oktobra do danas ulazak u EU, bitno je za našu javnost da bude informisana o dešavanjima u susednoj balkanskoj državi. Na izborima za novi parlament u Grčkoj, koji se održavaju 25. januara, sve je izglednije da će pobediti radikalno leva partija Siriza. Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da bi mogla da ima i više od 30 odsto glasova, u poređenju sa pet odsto koje je dobila na izborima 2009.

Neposredan razlog za ovaj dramatičan rast Sirize je vezan za duboku budžetsku štednju koja je Grčkoj nametnula sada omražena „Trojka“: MMF, Evropska centralna banka i EU. Zbog štednje se od 2010. godine privreda smanjila za četvrtinu prethodne veličine. Realne plate su izgubile trećinu vrednosti, a četvrtina radno sposobnog stanovništva nema posao. Siriza se na izborima 2012. uspešno predstavila kao stožer leve vlade, koja bi se suprotstavila programu „Trojke“ za izlazak iz krize. Zato je preskočila tradicionalnu partiju levog centra, PASOK, i postala glavna opozicija. Nakon toga je na izborima za Evropski parlament 2014. čak osvojila prvo mesto.

Odlazeći premijer, konzervativac Antonis Samaras, upozorava da bi pobeda Sirize označila nemogućnost Grčke da otplati strane dugove, što bi je gurnulo u stečaj i izlazak iz evra. Sličnim pokušajem da uplaši glasače je pobedio na prethodnim izborima i nada se da će ponovo uspeti da to uradi. „Trojka“ se ponaša slično. MMF je izjavio da suspenduje pomoć Grčkoj do posle izbora. Zašto svetske elite pribegavaju takvim metodima na demokratskim izborima?

Velikim delom zato što su se pokazali kao uspešni. Oni su već uspeli da umere program Sirize, koja je na burnom kongresu 2013. odlučila da ne odbije da plati čitav strani dug i da ne nacionalizuje banke, kako je tražila trećina delegata. Siriza sada traži otpisivanje samo dela duga za zemlje periferije Evrope, u kontekstu Evropske dužničke konferencije, poput one koja je 1953. slično postupila prema u Drugom svetskom ratu poraženoj Nemačkoj. Evropske i međunarodne elite se nadaju da će daljim pritiskom uspeti da još umere Sirizu, spreče pretnju širenja njenog primera na ostatak periferije i očuvaju postojeći poredak u Uniji.

Ne ide im sve po planu. U Španiji i Sloveniji su nove partije levice takođe uspele za kratko vreme, posle gotovo par meseci ili godina postojanja, da postanu parlamentarne partije i da povedu u istraživanjima javnog mnjenja. Pobeda Sirize na izborima bi na kraći rok mogla da ojača nade u radnim ljudima širom kontinenta da je drugačija Evropa moguća. Rodilo bi se sigurno još levih inicijativa po modelu Sirize.

Siriza zato poziva levicu širom EU, ali i van nje, da je podrži. Solidarnost bi pospešila njene pokušaje da se institucije Unije demokratizuju i okrenu ekonomskom rastu putem javnih investicija i zapošljavanja, umesto rezanjem budžeta i zaposlenosti. Ona bi takođe ojačala mogućnost preživljavanja grčke privrede u slučaju njenog izbacivanja iz Evrozone. Leve vlade Latinske Amerike su još 2012. najavile program pomoći, uključujući isporuku nafte ispod tržišne cene, ukoliko to zatreba Grčkoj. One se vode iskustvom Argentine, koja je bankrotirala ranih dvehiljaditih i koja je velikim delom uspela da oporavi svoju privredu raskidanjem veze između domaće valute i američkog dolara, devalvacijom i politikom domaće redistribucije.

Uspeh leve vlade u Grčkoj, unutar ili van Evrozone, jeste bitan, jer bi pokazao da postoji alternativa politici koja sprovodi u svim centrima kapitalizma danas. No, ako pritisci vladajućih elita u zemlji i svetu uspeju da spreče izbor Sirize ili da je sputaju ukoliko osvoji vlast, postaviće se pitanje da li u EU uopšte postoji prostor za politiku koja ne stavlja profit iznad demokratije i ljudske dobrobiti. To bi, logično, otvorilo i pitanje u Srbiji, da li Evropa zaista nema alternativu?

Autor predaje istoriju na Nacionalnom istraživačkom univerzitetu – Višoj školi ekonomije u Moskvi