Ima li morala u generala

Građani bi, na sami pomen tog imena, mogli pomisliti da se radi o udruženju najuticajnijih delova intelektualne elite koja bi trebalo da pomogne očuvanju i daljoj izgradnji sistema vrednosti u našem društvu. Međutim, čak i njihov Statut eksplicitno navodi da im je cilj, pored negovanja tradicija, očuvanje ugleda i etike generala i admirala, zaštita ugleda generalskog kora, njihovog društvenog statusa i ostvarivanje kulturno-rekreativnih i drugih generalskih potreba. Čak je i Statut udruženja kreiran da bi sačuvao sve privilegije iz nekadašnjeg perioda, pa tako i neotuđivo pravo na kulturno i rekreativno uzdizanje.

Tradicionalno, u mnogim zemljama postoje vojni strukovni klubovi koji se obično osnivaju donacijom jednog ili više članova, poput Konjičkog i Gardijskog kluba (Cavalry and Guards Club) u Londonu. Međutim, naši generali žele da uspostave specifikum koji bi zadržao privilegije i omogućio poltronsku koketeriju sa političkom elitom. Jer, kako protumačiti da je predsednik Skupštine deklarisanog nestranačkog udruženja general potpukovnik u penziji Milomir Miladinović istovremeno i potpredsednik opštinskog odbora SNS u Svilajncu i odbornik iste stranke u Skupštini opštine. I onda takav stranački aktivista kompromituje udruženje devalvacijom plaketa i zahvalnica koje dodeljuje stranačkim ili koalicionim istomišljenicima, a svoj krešendo doživljava dodelom Medalje srpskih generala aktuelnom ministru odbrane Aleksandru Vulinu ili kako ga aktivni pripadnici Vojske Srbije nazivaju prekobrojnom dobrovoljcu pešadijskog VES-a velike dioptrije, a politički protivnici dezerterom.

Takav „elitni“ Klub registrovan je sa sedištem u Domu Vojske Srbije i trenutno nemaju obavezu plaćanja zakupa prostorija iako bi to po Zakonu o javnim nabavkama trebalo da urade. Prema Bilansima uspeha u APR-u, vidljivo je da im je rad na održavanju sopstvenih privilegija svake godine potpomognut milionskim donacijama (npr. 2014. – 1.615.000 dinara, a 2015. – 1.593.000 dinara). Ukoliko je Ministarstvo odbrane isključivi donator iz budžetskih sredstava, razumljiva je i dodela Medalja srpskih generala ministru odbrane.

Ono što zabrinjava je njihovo javno osporavanje državnog vlasništva nad Domom Vojske Srbije, pri čemu smatraju da zgrada treba da pripada SUBNOR-u Srbije. I ne ulazeći u pravni aspekt tekovine Ratničkog doma, Klub generala i admirala naprasno postaje kolektivni član SUBNOR-a Srbije sa ciljem da verovatno polaže pravo na deo te imovine. Time su uspeli da se izbore za delegiranje penzionisanih generala u SUBNOR Srbije i to direktno na najviše funkcije.

Iako Statut SUBNOR-a propisuje da funkcioneri političkih partija ne mogu biti na rukovodećim funkcijama u organima Saveza, Klub delegira upravo generale sa stranačkim knjižicama u džepu. Nespojivost funkcija je jedna od tekovina SUBNOR-a koja je ugrožena dolaskom delegiranih generala iz Kluba. Kompromitujući SUBNOR Srbije, Klub direktno kompromituje sve vrednosti SUBNOR-a, odnosno najsvetlije tradicije naše Narodnooslobodilačke borbe i svih ratova u našoj istoriji. Primer ugrožavanja principa nespojivosti funkcija je aktuelni zamenik predsednika SUBNOR-a Srbije koji je jo š 2011. godine bio jedan od osnivača Socijaldemokratskog saveza (SDS), a nedugo potom i kandidat za narodnog poslanika na listi SDS – Nebojša Leković. Sada je napredni terenski sakupljač generalskih potpisa za kampanju SNS-a pri čemu na sad već čuvenoj listi 1000+ potpisuje sebe dva puta – i kao general majora i kao generala.

I laiku postaje jasno da njihov program nije kompatibilan sa programom SUBNOR-a Srbije jer ni u jednom svom aktu nisu ni spomenuli obezbeđenje socijalne sigurnosti boraca i ratnih vojnih invalida i njihovih porodica, kao i porodica palih i umrlih boraca i invalida. NJihov prvenstveni cilj je usmeren isključivo na ostvarivanje elitističkog statusa u društvu kroz privilegije i sinakure. To sasvim sigurno ne predstavlja programski cilj SUBNOR-a Srbije, koji ne teži za kvantitetom, već kvalitetom članstva, a posebno ne diskutabilnog članstva haških osuđenika poput Vinka Pandurevića ili Veselina Šljivančanina.

Ipak, radi javnosti, moram biti potpuno jasan – pojedini generali i admirali su predstavljali zvezde vodilje ne samo svojim potčinjenim, već i društvu u celini. Oni su ti koji su nas napajali znanjem, ali i idealom ponašanja i vaspitavanja sopstvenim primerom. I naravno bez privilegija, viška stambenih kvadrata u elitnim delovima grada i bespotrebnih zloupotreba službenih vozila. I sada se divim generalima i admiralima u penziji koji znaju šta je pravda i imaju hrabrosti da to i kažu. I da izađu na proteste zajedno sa svojim poniženim kolegama podoficirima i oficirima sa kojima su nekada mnogo toga delili. I da imaju šta da kažu bez obzira koja politička stranka bila na vlasti. Takvim veličinama ne trebaju nikakvi klubovi ni udruženja da bi imali poštovanje i autoritet. General i predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je rekao da ljudi koji vrednuju svoje privilegije više od svojih principa ubrzo gube oboje.

Autor je kapetan bojnog broda u penziji i član Glavnog odbora Demokratske stranke