Ima li plagijatora među akademicima

Naime, referati kojima se obrazlažu kandidature bili su, koliko smo saznali, dostupni svega dve nedelje (jedino u štampanom obliku, bez mogućnosti fotokopiranja) u Biblioteci SANU, a o njihovom stavljanju na uvid javnosti nije izdato obaveštenje ni na sajtu Akademije ni u javnim glasilima (dnevnoj štampi), što je već decenijama ustaljeno pravilo. Zato smo prinuđeni da ove primedbe uputimo bez neposrednog uvida u referat, nego isključivo na osnovu svojih saznanja o intelektualnim i moralnim kvalitetima Slobodana Grubačića.

Već i pre nego što je izabran za dopisnog člana SANU, pre devet godina, u štampi su izašli napisi koji ozbiljno i dokumentovano osporavaju njegov naučni kredibilitet, ukazujući na zapanjujuće sličnosti između pojedinih njegovih spisa i ranije objavljenih radova drugih autora – drugim i otvorenim rečima, plagijarizam. Po praksi izostavljanja navodnika i „zaboravljanja“ fusnota sa referencama na izvore Slobodan Grubačić je na matičnom fakultetu bio poznat još od odbrane svog doktorata pre četrdesetak godina, na šta su ukazivali ne samo nemački profesor, poznati germanist Prjzendanc, već i pojedini naši istaknuti germanisti, poput nedavno preminulog profesora dr Jovana Đukanovića. O tome svedoče reči samoga prof. Đukanovića, čije je pismo objavljeno u nedeljniku NIN (br. 3075, 3. dec. 2009. pod naslovom „O plagijatu se znalo i ranije“). Profesor Đukanović je reagovao u znak podrške navodima o plagijatu Slobodana Grubačića, koji su dati u obimnom tekstu istraživačke novinarke u nedeljniku NIN (br. 3074, 26. novembra 2009). Tekst je na naslovnici nedeljnika objavljen kao: „Slučaj Slobodana Grubačića. Plagijator u Akademiji“.

U tom pismu prof. Đukanović – koji je u dva maha bio upravnik odseka za germanistiku, na kom je odseku radio i Sl. Grubačić – stoji: da je Grubačić doktorirao u Nemačkoj na Hajneu, i da je o toj tezi izašao „januara 1976. u listu Frankfurter Allgemeine Zeitung prikaz koji je potpisao prof. Prajzendanc (Preisendanz), ekspert za Hajnea“, koji u tekstu „otkriva da je ovaj ?Sl. Grubačić? na više mesta prepisivao, bez navođenja izvora, čitave pasuse iz radova prof. Prajzendanca. O tome se naravno, pričalo i na Odseku ?germanistike u Beogradu?. A kasnije, prilikom izbora (ili reizbora) Grubačića, predsednik za pisanje referata, pokojni prof. Miljan Mojašević, napisao je u referatu o kandidatu, između ostalog, i da je u disertaciji bio isuviše štedljiv u korišćenju znakova navoda i navođenja tuđih izvora. Pošto je taj referat bio određeno vreme na uvidu javnosti i pošto je objavljen u biltenu i bio na dnevnom redu sednice Veća fakulteta, pa su svi nastavnici imali prilike da za to znaju, čudi iznenađenje i neznanje akademika, pre svega Nikše Stipčevića“. Reč je o tome što je potpisnik referata u Akademiji za Grubačićev izbor bio upravo Nikša Stipčević.

Šta se dogodilo pre objavljivanja obimnoga i dokumentovanog teksta u NIN-u (br. 3074, 26. novembra 2009) o plagiranim delovima koji su se našli u knjizi Slobodana Grubačića, i u kojem se taksativno navode plagirani delovi iz originalnih spisa drugih autora? Naime, uoči izbora Sl. Grubačića za dopisnoga člana 2009. godine SANU je dobila argumentovani dopis koji potpisuje „Jedan prijatelj SANU“ pod naslovom „Plagijator kuca na vrata akademije“. Akademija se tada oglušila o dokument koji joj je poslat. A taj je tekst – dakle, poslat SANU – objavljen na više mesta. Integralnu verziju objavio je Književni list 1. mart i 1. april 2010, u čijem redakcijskom komentaru na kraju stoji: „U međuvremenu, naš junak je izabran za dopisnog člana SANU“.

I sama ova okolnost bila bi dovoljna da kandidata diskvalifikuje za bilo koju počast ili ulogu u stručnim telima. Međutim, ne samo što on nikad nije uverljivo demantovao takve argumente, nego je nastojao da ih potpuno ignoriše, ne pokušavajući da odbrani svoju akademsku čast. Ali, pošto je potpredsednik Akademije dr Zoran Popović nedavno naglasio u javnom nastupu da je, pored akademskih kompetencija, bitno da kandidate krase i moralne vrline, onda bi, shodno tome, ove neosporene optužbe za plagijate trebalo da budu važan kriterijum pri odlučivanju o sadašnjem predlogu.

Ovde bi se moglo osvrnuti i na pojedine mahinacije koje je vršio u svojstvu dekana Filološkog fakulteta (i to u ukupno pet mandata), čak i tokom nelegalnog produženja radnog veka posle ispunjavanja uslova obavezujućih za odlazak u penziju, o čemu postoje i izveštaji Ministarstva (Prosvetne inspekcije). U izveštaju Prosvetne inspekcije ukazano je, pored ostaloga, i na primere flagrantnoga nepotizma, o čemu videti u Izveštaju o ostvarenom delimičnom upravnom nadzoru nad radom Filološkog fakulteta u Beogradu (od 18. 03. 2010). Navodimo samo jedan stav inspekcije, u kojoj stoji da se nalaže dekanu, Slobodanu Grubačiću: da „ukine odluku o izboru u zvanje asistenta Marka Grubačića ?sin dekana Grubačića? za užu naučnu oblast Orijentalistika, imajući u vidu utvrđene nepravilnosti u postupku izbora u zvanje, te da dekan u skladu sa odredbom člana 73. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju razmotri potrebu za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje asistenta“.

Najzad, ako bi se sve ovo do sada pomenuto moglo smatrati „starim gresima“, koji su se desili slučajno, usled neiskustva ili nemarnosti, nedavni prestup jamačno svedoči o sadašnjem etičkom habitusu kandidata Grubačića. Naime, ne samo što je u svojim zvaničnim biografijama uporno navodio dezinformaciju da je bio dobitnik Humboltove nagrade (a ne tek stipendist Humboltove fondacije, kakvih i u našoj zemlji ima preko stotinu) nego je pre dve godine u jednoj javnoj polemici u štampi tendenciozno ponovio ovu netačnost, koja je nepobitno opovrgnuta pozivanjima na direktne službene izvore Humboltove fondacije u kojima se taksativno nabrajaju laureati pomenutog priznanja. Time je njegov moralni lik krunisan još jednim „draguljem“, koji je strogo činjenički, i koji se ne može osporiti nikakvim izgovorima ili interpretacijama, što je i pokazao ishod pomenute polemike.

Uostalom, da ne idemo dalje, podsećamo uvažene akademike, da je Slobodan Grubačić lično, u svojoj prijavi za izbor kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, za 2014. godinu, u rubrici „Nagrade i priznanja“ sâm uneo sledeći podatak, da je dobio Humboltovu nagradu. Precizno je napisao: „Alexander von Humboldt-Preis“ (23. 9. 2014). A zatim, u javnoj polemici u Politici (sreda 1. februar 2017), u odgovoru na tekst Sretena Petrovića, isti Slobodan Grubačić je povodom stava da je njegova knjiga o Hajneu plagijat, objavio kao odgovor kako njegova „knjiga nije plagijat, već je dobila Humboltovu nagradu“. U samom tekstu u Politici doslovce Grubačić piše: „Ova knjiga je, inače, bila na vrhu spiska radova za koje sam, 1995. godine, dobio Humboltovu nagradu za naučna istraživanja“. Kada je Grubačiću u Politici podastrt zvanični izveštaj Humboltove fondacije, a i spisak laureata Humboltove nagrade u kojem nema Grubačićevoga imena, on se, po običaju, ni ovoga puta nije javio kako bi demantovao očiglednu laž, kao i lažno predstavljanje sebe.

Na osnovu svega navedenog (za šta možemo podneti obimnu dokumentaciju) apelujemo na Predsedništvo SANU da, radi očuvanja već narušenog ugleda naše najstarije naučne ustanove, ovu kandidaturu povuče, a, ako je to proceduralno nemoguće, da sugeriše članovima Izborne skupštine da odbace predlog Sl. Grubačića za status redovnog člana. Shodno višestrukim pozivima časništva na blagonaklonost prema predlozima i umnožavanje članstva Akademije radi njene kadrovske/demografske obnove, napominjemo da odbacivanje ove kandidature ni na koji način ne bi uticalo na ukupnu brojnost članstva.

Nije nevažno da se uz ovaj prigovor doda kako njegovi potpisnici ni na koji način nisu učestvovali u trci za sopstveni ulazak u SANU, a čak su izričito radili na demotivisanju inicijative pojedinih institucija koje su bile spremne da pojedine potpisnike predlože za članstvo u Akademiju.

Bez druge strane

Uredništvo Danasa ponudilo je gospodinu Slobodanu Grubačiću da odgovori na optužbe koje u ovom tekstu iznose Sreten Petrović i Rade Kalik, ali nam je on preko posrednika poručio da za sada ne želi da se oglašava tim povodom, te da se nalazi na lečenju u inostranstvu.

Dr Sreten Petrović,redovni profesor Filološkog fakulteta u penziji ,

Mr Rade Kalik, filozof