Ima li Vučić program?

Jer, pet godina već Srbija ne čeka Godoa, kao u drami irskog Nobelovca Semjuela Beketa, nego Vučićevu reinkarnaciju (preporađanje) u Boga (God na engleskom znači Bog), kako bi nam ispunio sva obećanja i od Srbije „stvorio“ čardak ni na nebu ni na zemlji, kao što je Beograd pretvorio u „grad na vodi“. Samo Bog može ispuniti sva ta silna obećanja kojima nas je štedro obasipao u svim izbornim kampanjama. Pet godina vlada Srbijom, optužujući DOS i DS za pljačku Srbije. Pet godina preti neistomišljenicima, za sve se pita, izmišlja i hvali se uspesima za koje samo on zna.

U svakoj izbornoj kampanji je obećavao građanima da ćemo „kad na vrbi rodi grožđe“ imati nemački standard. Do beketovski čiste apsurdne tvrdnje dosegao je prošle nedelje, kada je u predsedničkoj kampanji optužio, kako kaže, dosmanlijske kandidate, da nemaju nikakav program, odnosno da se njihov program sastoji u tome da uzmu vlast da bi ponovo pljačkali Srbiju. To je poznati stil: „Drž’te lopova“, ali laž je obrnuta istina. A istina je: prvo, da ni jedan od njegovih protivkandidata nema nikakve veze sa DOS-om. Čak ni Vuk Jeremić, jer je u to vreme još bio student.

A drugo, sve stranke DOS-a, od prve do osamnaeste imale su kakve-takve programe. To su imali i u ono vreme njegovi radikali. Samo SNS nikada nije objavio nikakav program – jer ga nema. Program te nazovi političke organizacije su višečasovni skupštinski sataraš ekspozei šefa stranke.

Uostalom, imaš li ti kukavče politički, program i šta je to? Da li su to tajni ugovori sa Arapima kojima prodaješ i predaješ državnu i gradsku imovinu, kao svoju dedovinu. Ili je tvoj „Program“ 40.000 dinara para građana koje su svi članovi SNS-a zaposleni u državnim i javnim firmama (a ima ih na stotine hiljada), dobili „na ruke“ da ih stave na svoje bankarske račune, sa zadatkom da ih odatle uplate kao „dobrovoljni prilog“ na račun SNS-a. „Program“ su ti i enormni računi za struju i abnormalne sudske takse, kojima oduzimaš građanima pravo pristupa sudu. Najvažnija stavka tvog programa je protivustavno smanjenje penzija kako bi mogao da se hvališ da si finansije Srbije doveo u red. U tvoj „program“ spada i gašenje novinske agencije „TANJUG“ i dozvola da rade na crno za „državu to sam ja“. U tvom nenapisanom „Programu“ je i oslobađanje pravosnažno osuđenog, pa ubijenog narko-dilera, od petogodišnje robije i odavanje posmrtnih počasti kao da je narodni heroj.

Pretpostavljeni „Program“ je i davanje poslova vrednih 75 miliona dolara, bez tendera, za izgradnju auto-puta na Koridoru 11 kumovskoj firmi koja nije registrovana za gradnju puteva. U „Program“ verovatno spada i batinaška jedinica za „čišćenje terena“ na lokalnim nivoima. Programsko rešenje je bila i privatizacija Zvezde i Partizana, od koje si odustao, jer „nemaš snage“ da se izboriš za to, kao da je u pitanju dizanje tegova, a ne zakonska procedura. Umesto realizacije Zakona o denacionalizaciji za vraćanje ljudima od komunista otete imovine, program tvoje vlasti je otimanje stanova građanima za najmanji neplaćeni dug

Nije jedanput rečeno da je reč o čoveku koji nam je ukrao državu i od te moći toliko se osilio, da je izgubio svaku meru ljudskosti i normalnosti. A kad se izgubi mera, nastupa ludilo i sve se u ludilu završava. Nema sumnje da će neke ljude ponovo ubediti da to što radi, radi zato što „voli Srbiju i da sve radi za Srbiju“, a ne za sebe i svoju „BRATIJU“. Postavlja se međutim logično pitanje: koje su to vrednosti, koji su to politički, intelektualni, moralni i ljudski kapaciteti koji kvalifikuju tog „kralja političkog kupleraja“ da raspolaže sudbinama svih nas.

Ima na sreću Srbija dovoljno ljudi koji ne učestvuju u njegovom teatru apsurda, koji znaju sva njegova lica i sve pogubne namere. Ima i Sašu Jankovića, koji se ne razmeće obećanjima da će stvoriti kule i gradove, koji je tih, miran ozbiljan i odmeren ali i odlučan da građanima vrati otetu državu. Zbog svega rečenog 2. april nije izborni nego referendumski dan u kome odlučujemo: On ili mi, Srbija ili BRATIJA.

Autor je urednik „Sportske galaksije“