Imate li stida gospođo ministarka Darija?

Mogao bih do sutra da kroz nazive filmova Gorana Markovića zapitkujem ministarku da li je u „Sabirnom centru“ SNS-a dobila nalog da radi ono što je „Već viđeno“ protiv čoveka koji je „Nacionalna klasa“ ovog društva. Ali, nema potrebe, upravo je Marković od „Variole vere“ do „Tito i ja“ bolje nego iko drugi opisao takav tip poslušnika.

Za razliku od Markovića koji je svoje filmove pravio po originalnim idejama, ministarka ga napala šablonski, bez značajnijeg autorskog pečata. Tako je samo ponovila ranije reči Gorana Vesića, da bi „Marković voleo da kad poraste bude Kusturica“.

Nije originalno ni poređenje da „mrzi Daru, a voli Aidu“, mada je jadno komentarisati uopšte takav način ophođenja prema pogibijama u Jasenovcu i Srebrenici.

Čak nije novo ni to što tvrdi kako je „od RTS-a dobio ogroman novac za snimanje serija i filmova“. Ne brinite ministarka, više para je od RTS-a dobio u vreme onih bivših, kada umetnici nisu deljeni na „naše“ i „njihove“.

Jedino se dovođenje slavnog režisera u kontekst da bi „sve Srbe odveo u Žutu kuću“ može smatrati autorskim pečatom gospođe ministarke, pod pretpostavkom da i to nije deo unapred dodeljene agende.

Ako je to najjače oružje koji ste sami iz rukava izvukli protiv slavnog režisera, svaka vam čast. Verovatno vam sad mnogi poput Nebojše Bakareca ili Marijana Rističevića zavide kako se oni nisu prvi toga setili.

Možda ćete posle ovoga tvrditi da vas je lično napao neko iz lista Danas, zbog objave na Instagramu. Međutim, lično sam se i osetio pogođenim kada ste „umetnički impotentnim“ nazvali jednog od najvećih režisera koje ova zemlja ima i uz čije filmove ste i vi sigurno odrastali, pod uslovom da niste imali nekakvo „Specijalno vaspitanje“.

Zato sam i osetio potrebu da vam i ja odgovorim, da ne ostavim „Majstora, majstora“ naše kinematografije samog na vetrometini vaših uvreda i laži.

Ime Gorana Markovića u kontekstu kinematografije mora da se izgovara samo sa poštovanjem i uvažavanjem, koliko god vam se ne dopada njegov društveni aktivizam.

Kao društvo smo i dospeli ovde gde smo sada baš zato što smo dozvolili da se po takvim veličinama gazi bez pardona.

Ali negde mora da se kaže da je dosta. Uličarski rečeno, a razumećete taj rečnik jer ga i sami upotrebljavate, kada se kačite sa nekim poput Gorana Markovića – kačite se sa celom pristojnom Srbijom.