Za osobe koje su nasilno uklanjale novinare i ostale građane tokom skupa povodom polaganja zakletve novog predsednika Republike Srbije ne znamo da li su redari Srpske napredne stranke ili privatno obezbeđenje ili policajci u civilu, ali ono što sigurno znamo, svi su bili na istom zadatku – inauguracije bezakonja.
Nakon objavljivanja fotografija nasilja na skupu SNS, posao nadležnih organa je da ispitaju propuste u radu policije, odnosno po čijem naređenju policija nije reagovala na nasilničko ponašanje, kao i da utvrdi sve incidente koji su se tog dana desili. Pored nasilja nad novinarima, upotrebom fizičke sile u podzemnom prolazu kod hotela „Moskva“ zaustavljena je kolona građana i time onemogućena sloboda kretanja koja je Ustavom garantovana svakom pojedincu. Da podsetimo, država je jedina koja ima monopol nad upotrebom sile. Nijedno obezbeđenje, pa ni vladajuće stranke, ne sme biti iznad zakona i Ustava.
Kako bismo bolje razumeli dešavanja tog dana, najbolje je pogledati zakone. Ako je SNS prijavila skup, po Zakonu o javnom okupljanju (čl. 14) morala je policiji da dostavi lične podatke vođe okupljanja i odgovornog lica redarske službe. U tom slučaju vrlo je lako utvrditi identitet osoba koje snose odgovornost za počinjeno nasilje nad novinarima i onemogućavanje slobode kretanja građana. Ako je neko pokušao da izazove nerede na skupu SNS, redarska služba je trebalo o tome da obavesti policiju, jer poslove bezbednosti ljudi i imovine koji se odnose na održavanje okupljanja obavlja MUP i drugi nadležni organi (čl. 9 Zakona o javnom okupljanju). Ograničenje slobode kretanja zbog zaštite javnog reda i mira mogu da sprovode samo organi koji su zakonom ovlašćeni. Fotografije incidenta pokazuju da osobe koje su činile nasilje nisu imali obeležja ni redarske službe ni privatnog obezbeđenja. Zakonom o javnom okupljanju nije definisano da li redari moraju biti uniformisani, ali nošenje markera ustanovljeno je kao praksa kako bi u slučaju incidenta prisutni građani znali kome da se obrate i kako bi policija znala ko su članovi redarske službe sa kojom moraju biti u neposrednom kontaktu. Poslove redarske službe reguliše Zakon o privatnom obezbeđenju (čl. 40), tako da pripadnici obezbeđenja mogu vršiti poslove održavanja reda na javnom skupu u smislu propisa kojima se uređuje okupljanje građana. Prema članu 42 ovog zakona, regulisano je da redari tokom vršenja posla moraju biti u uniformi i opremljeni jednoobraznim jaknama ili prslucima sa svetloodbojnim trakama i natpisom „Redar“ i „Steward“ ili „Security“. Neophodno je uskladiti ova dva zakona u delu koji se odnosi na redarsku službu, jer u trenutnom stanju ostaje siva zona koja podstiče fantomsko delovanje redara na javnim skupovima.
Ako nasilje na skupu SNS nisu vršili ni članovi redarske službe ni privatnog obezbeđenja, onda je pitanje ko su bili redari i zašto nisu reagovali na nasilničko ponašanje tokom skupa koji su obezbeđivali? Koja firma je bila angažovana na obezbeđenju skupa SNS i da li su angažovane osobe licencirane za vršenje tog posla, kako nalaže Zakon o privatnom obezbeđenju?
Niko ne sme da vrši nasilje nad novinarima, kao ni ostalim građanima. Nasilničko ponašanje je za svaku osudu, a na javnosti je da insistira da ovaj slučaj ne završi, kao i mnogi drugi, bez utvrđivanja odgovornosti i bez kažnjavanja prekršilaca zakona.
Autor je stažista Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
