Inauguracija čeka donaciju

Ali to je francuski scenario. Naš budući predsednik više voli autentične srpske scenarije koji uglavnom drže u neizvesnosti celu naciju do samog kraja. Scenario dostojan Fransisa Forda Kopole. Problem je što se njegovim čestim ponavljanjem gubi veza sa publikom. Jer i Srbi vole da gledaju originale, a ne ponavljane kopije odgađanih kulminacija.

A ovogodišnja srpska inauguracija je zamišljena stvarno pompezno. Novi predsednik Srbije koji poseduje samo diplomu Pravnog fakulteta prima dužnost od diplomiranog menadžera, mastera ekonomije i patrona Evropske akademije nauka i umetnosti. Ne ulazeći u analizu uspeha odlazećeg predsednika, moramo priznati da je ostavkom na funkciju lidera stranke imao stvarnu želju da postane predsednik svih građana Srbije. To što je time izgubio sav uticaj u Srbiji i što su ga se odrekli čak i njegove stranačke kolege, potpada pod loše političke procene. Što bi rekli kladioničari – iz keca u nulu.

Dramaturgija inauguracije je trebalo da kulminira pojavom ruskih MiG-ova. To bi narodu trebalo pokazati da je aktuelni politički establišment izvoznik bezbednosti i pouzdan regionalni partner. Polovni borbeni avioni bi verovatno trebalo da posluže da opravdaju Titov slogan „Tuđe nećemo, svoje ne damo“. Ipak, nusproizvod predstavlja nametnuta tabloidna regionalna trka u naoružanju koju unapred gube svi učesnici iz prostog razloga što nemaju resurse ni za pristojne plate vojnicima.
Sva nesposobnost menadžmenta Ministarstva odbrane se ogleda u nemogućnosti realizacije svog dela svečanog performansa. Iako su MiG-ovi poklonjeni za preskupih 185 miliona evra, plaćeni proizvod neće biti prisutan među zvanicama na inauguraciji predsednika Srbije. Razlog je prozaičan – neko se tek sada setio da smo okruženi NATO zemljama i da za prelet borbenih aviona treba obezbediti odobrenje od NATO. Naravno, bez obzira na sjajne bilateralne odnose, Rumunija je odbila da izda dozvolu za prelet MiG-ova s obzirom na obaveze koje joj nameće članstvo u NATO.

Alternativni način dopremanja borbenih aviona je pakovanje u ruske vojne transportne avione i dopremanje u Beograd. Cena – prava sitnica, što bi rekao Sir Oliver. Rusi nam nude prevoz za samo 2.600.000 evra uz našu obavezu da obezbedimo dozvole za prelet transportnih aviona (naravno opet preko neke od NATO zemalja iz okruženja). Već sada je očigledno da nažalost šest aviona MiG 29 neće biti u Srbiji za vreme inauguracije predsednika Republike kako bi upotpunili svečanost. S obzirom da javnosti nije poznata specifikacija svih troškova, ostaje nedoumica da li i ko pokriva eventualne troškove dolaska ruskih eksperata za remont aviona i njihov boravak u v/z „Moma Stanojlović“. Paradoks bi bio da avione ponovo vraćamo na remont u Rusiju zbog „opravdanih“ razloga. Naravno o našem trošku.

Iz navedenog primera se vidi da u strategijski važnim poslovima moramo voditi računa o svim aspektima i posledicama donesenih odluka, a sve institucije u njima moraju da participiraju. Posebno naglašavam odgovornost institucija koje moraju da pokazati svoj stručni integritet koji apriori mora biti iznad političkog uticaja. Bez definisanih državnih i spoljnopolitičkih interesa i konsekventnih strategija, kao i obezbeđenjem sinergije svih državnih institucija, nećemo kao društvo biti u mogućnosti da odgovorimo svim savremenim izazovima.

Nakon nabavke preskupih polovnih MiG-ova, Ministarstvo odbrane tek sada shvata (ili je znalo, ali je ćutalo – što je gore) geopolitičko okruženje koje nam nameće izvesna ograničenja. Komformistički je političko zalaganje za vojnu neutralnost, ali se nameće pitanje održivosti i prihvatanja te neutralnosti od strane međunarodnih faktora. Objektivni pokazatelji nam govore da neke regionalne zemlje sasvim sigurno ne bi prihvatile naš koncept samoproklamovane neutralnosti u kriznim situacijama. Zato mislim da je krajnje vreme da o sudbini nacije ne odlučuje jedan čovek već društvo u celini, te da se sagleda gde smo, kako dalje i koja je vizija gde bi trebalo da budemo. Naravno uz široki društveni dijalog.

Ipak, da ne bi potpuno propala svečanost inauguracije, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata hitno stiže donacija za sistem odbrane. Naime, arapski prijatelji su nam poklonili 15 rasnih konja kako bi vojnici brinuli o njima dok oni ne svrate na odmor i da ih tom prilikom malo projašu vojvođanskim lovištima. Vojnom budžetu sasvim sigurno nije potrebno dodatno opterećenje koje nikako ne doprinosi standardu pripadnika sistema odbrane i operativnim sposobnostima. Jer poznato je da konji više ne vuku topove. Ako je neko želeo kopirati strana iskustva, savremene armije uglavnom nazivaju konjicom (Cavarly) jurišne helikopterske jedinice. Ili je donacija konja izgubljena u prevodu ili je namenjena svečanim prilikama poput inauguracije novog predsednika. Ako jeste, molim protokol da budu u prvom redu.

Autor je sekretar resornog odbora za bezbednost, odbranu i vanredne situacije Demokratske stranke