Indijski razvod od ruskog oružja

Indija je svoj novostečeni status velike sile demonstrirala nekoliko puta: aktivnim učešćem njene mornarice u održavanju Crvenog mora slobodnom tranzitnom rutom, kroz redovno prisustvo na G7 samitima i kroz ostvarivanje robusnih bezbednosnih veza sa regionalnim državama.

Da bi mogla da nastavi sa zaštitom svojih interesa i obuzdavanjem kineskim ambicija u Indo-Pacifiku, Indija je otpočela proces rapidne modernizacije svojih oružanih snaga, proces koji će pomoći i ubrzati njeno političko vezivanje za države Zapada.

Indija je najveći uvoznik naoružanja u poslednjih pet godina, sa udelom od gotovo deset odsto u globalnom uvozu oružja, a Rusija, Francuska i Sjedinjene Države su se našle na listi njenih najvećih dobavljača.

Rusija je tradicionalno najveći partner Indije u ovoj sferi. Samo u prethodne dve decenije, Indija je kupila od Rusije naoružanja u vrednosti od 60 milijardi dolara. Indijska vojska je opremljena ruskim tenkovima i „kalašnjikovima“, njena avijacija koristi primarno ruske „sukoj“ lovce, a njen nosač aviona „INS vikramaditija“ je u prošlosti bio deo ruske mornarice.

Podaci istraživanja Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja pokazuju da iako je Rusija ostala glavni snabdevač naoružanja Indiji, njen udeo je opao sa 76 odsto iz perioda 2009-2013. na 36 odsto u poslednje četiri godine, što ukazuje da Indija aktivno radi na diversifikaciji izvora naoružanja.

Glavni razlozi za indijski postepeni razvod od ruskog naoružanja jesu kineski faktor, razvoj domaće industrije i rat u Ukrajini.

Kina i dalje predstavlja najveći izazov kada je reč o teritorijalnom integritetu i bezbednosti Indije.

Dugogodišnji sporovi na severnoj granici Indije i dalje su kamen spoticanja u bilateralnim odnosima dve države.

Nedostatak međusobnog dogovora o demarkaciji granice i razvoju granične infrastrukture otežava povratak u „normalnost“, dok su 2020 čarke u Ladak regionu, kada je stradalo više od stotinu indijskih i kineskih vojnika, podsetile su Indiju na realnu opasnost od eskalacije sukoba.

Sa druge strane, sve prisnija saradnja između Kine i Rusije predstavlja košmar scenario za Indiju. Istorijsko partnerstvo Delhija sa Moskvom, samim tim i indijska zavisnost o ruske vojne industrije, datira iz vremena Hladnog rata i predstavljala je jedan od stožera indijske strateške autonomije.

Međutim, rastuća simbioza između Moskve i Pekinga je u oštrom suprotnosti sa trajektorijom odnosa dve najmnogoljudnije države na svetu.

U prošlosti, Indija je mogla da računa na podršku Rusije u suprotstavljanju bezbednosnim izazovima koji su dolazili iz Kine ili Pakistana, ali danas, usled sve veće zavisnosti Rusije od Kine prouzrokovane iscrpljujućim ratom u Ukrajini i međunarodnoj izolaciji, uloga Rusije u bezbednosnoj politici Indije jenjava.

Ne treba zaboraviti ni rastući uticaj i prisustvo kineske tvrde moći u neposrednom susedstvu Indije.

Od dolaska Si Đinpinga na vlast rivalstvo Kine i Indije u južnoj Aziji i Indo-Pacifiku je iz pasivne prešlo u svoju aktivnu fazu.

Kina je počela snabdeva naoružanjem glavne istorijske neprijatelje Indije; ona čini 82 odsto uvoza naoružanja Pakistana i isporučuje 72 odsto ukupnog uvoza naoružanja Bangladešu.

Shodno tome, diverzifikaciju Indije prema drugim partnerima kao što su Francuska i SAD treba shvatiti kao borbu za povećanje manevarskog prostora u odnosu na sinorusku alijansu.

Prošle godine Indija i SAD su potpisale sporazum kojim će „General Electric“ u Indiji proizvoditi mlazne motore za buduće indijske borbene avione, a reč je o privilegiji koja je do sada bila rezervisana samo za saveznike Amerike.

Indija je kupila američke dronove u vrednosti od 4 milijarde dolara, a saradnja sa američkim obaveštajnim službama kroz BECA ( Basic Exchange and Cooperation Agreement) je omogućila Indiji da osujeti još jednu kinesku ofanzivu na Arunačal Pradeš.

Dok je bliska saradnja sa SAD još u povoju, bezbednosna saradnja Indije i Francuske je realnost duže od 10 godina.

Francuska je drugi najveći izvoznik naoružanja u Indiju. Francuski „rafali“ menjaju ruske „Migove“ u vazdušnom krilu indijske mornarice, a do kraja decenije Indija bi trebalo da raspolaže i sa francuskim podmornicama.

Početkom 2024. godine Pariz i Delhi su otvorili zajedničku liniju proizvodnje delova za francuske helikoptere i transportne avione, a ne treba zanemariti ni francusku podršku indijskom nuklearnom i relativno mladom ali perspektivnom svemirskom programu.

Kolaps ruskog udela u naoružanju Indije je primarno posledica „kineskog faktora “ ali ne treba zanemariti i ulogu Ukrajine. Usled enormnih gubitaka na bojnom polju, Indija se suočava sa zakasnelim, neretko i u potpunosti obustavljenim, isporukama ruskog naoružanja.

Pored logističkih problema koje Rusija ima usled zapadnih sankcija i snažnog otpora ukrajinskih snaga, Indiju je od kupovine određenih ruskih sistema, poput jurišnih helikoptera „Kamov“ i borbenih oklopnih vozila odvratila i njihov slab učinak na terenu. Ruska agresija na Ukrajinu ubrzala je i kreaciju modernog indijskog vojno-industrijskog kompleksa i oživljavanja Modijeve inicijative iz 2014 godine.

Novi sastav Vlade planira da uloži 325 miliona dolara samo ove godine kako bi povećao kapacitete domaće namenske industrije. Iako je nerealno očekivati da Indija u potpunosti prekine svoju „zavisnost“ od ruskog naoružanja, nastavak rata u Ukrajini će činiti dalji nastavak saradnje sve neizvesnijim. U novonastaloj situaciji Indija mora obnoviti svoju stratešku autonomiju kroz diversifikaciju nabavke svog naoružanja uz pomoć Zapada, koji ne samo da ima iste brige kada su u pitanju aktivnosti Kine u Indo-Pacifiku, već može da obezbedi Indiji tehnološku nadmoć, dok kvantitet koji će da zameni ruski mora doći iz domaće proizvodnje.

Autor je istraživač Novog trećeg puta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa