Infantilni politički cirkus

Za one kojima je amnezija obrisala podatke do osamnaestog rođendana, ferka je unapred dogovorena tuča, najčešće u školskom dvorištu ili bližoj okolini škole, sa jednostavnim pravilima: dvojica muškaraca se tuku jedan na jedan, golim rukama.

Nije dozvoljeno korišćenje nikakvih predmeta, a posmatrači, nejčešće drugovi jednog i drugog borca, nemaju pravo da se mešaju u tuču.

Poraženi pobertetlija bi po nepisanim pravilima trebao dostojanstveno da prizna poraz i ne bi smeo ni na koji način da se sveti pobedniku.

Dan kasnije bubuljičavim gladijatorima sa brkovima od paučine obično stiže poziv za odlazak kod psihologa, pedagoga, direktora škole, roditelji bivaju pozvani na razgovor sa razrednom, a „fajterima“ se ukida džeparac ili oduzima telefon. U težim slučajevima i jedno i drugo.

Šta biste pomislili o čoveku iz komšiluka koji je zagazio u šestu deceniju života, koji ima porodicu, troje dece, odraslog sina, a suseda koji misli drugačije od njega zove da se fizički obračunaju, „na ferku“. Možda nemate takvog komšiju, ali zato imate takvog predsednika republike.

A to nije sve, kako kaže reklama za top-šop.

Tu je i opozicionar koji je pre četiri godine pretendovao na mesto šefa države, koji prihvata poziv za obračun i pristaje da učestvuje u infantilnom cirkusu.

Dragi čitaoče, ne dozvoli da ti bizarnost goreopisane situacije i „mimovi“ inspirisani njome koji su preplavili mreže razvodne njenu ozbiljnost.

Ono čega dvojica aktera nisu svesni je da se obrazac njihovog ponašanja može preliti na celokupno društvo, koje je prilično podeljeno i naelektrisano godinama unazad.

Kada ljudi pritisnuti brigama i dodatno sluđeni koronom, umesto da razgovaraju, počnu da se vataju za guše zbog toga ko je poslednji u redu, ko je prvi krenuo ka parking mestu, ko je koga zakačio u prolazu ili ga krivo pogledao – kada se jednog jutra probudimo u Hobsovom „ratu svih protiv svih“, možda će „fajteri“ shvatiti da tako nije trebalo.