Inflacija najavljuje tešku zimu

Samo što nisu rešili problem recesije, a istovremeno imamo globalni rast cena. Drugim rečima, stanovništvo će se suočiti sa drastičnim realnim padom standarda. Plate zbog ekonomske krize neće moći da rastu brzinom kojom će rasti cene, pa će prihodi imati sve manju kupovnu moć.

Nije ovo nikakva tajna i spoznao ju je svako ko redovno ide na pijacu ili u prodavnicu, ko sipa gorivo na pumpi ili se smuca po stovarištima u potrazi za ugljem ili drvima. Pri tome poskupljenja su ublažena državnom politikom koja faktički subvencioniše i privredu i građane cenom struje i gasa manjom od tržišne.

Ali nemojte biti u zabludi, to ćete takođe platiti vi, poreski obveznici, samo malo kasnije kada dospeju na naplatu javni dugovi i budu povećani porezi.

Zanimljivo je da su države i centralne banke pre svega, pošto je njihov primarni zadatak stabilnost cena, od prošlog leta kada je krenuo rast cena, poručivale kako je to zbog pandemije, zbog prekida lanaca snabdevanja i da će se već koliko naredne godine sve rešiti.

Sada je ta naredna godina, a centralne banke se nalaze između odluke da povećaju kamatne stope i izazovu recesiju ili ne povećaju kamatne stope i dopuste dalje divljanje inflacije. Naša Narodna banka tvrdi da će u trećem tromesečju, od juna do oktobra, inflacija početi da pada, ali opet pre tri meseca je tvrdila da će se to desiti od juna.

U međuvremenu ide septembar, polazak u školu, spremanje zimnice, kupovina ogreva. Hrana je po zvaničnoj statistici skuplja skoro 20 odsto nego prošle godine, a neprerađena hrana čak 25 odsto.

Čvrsti ogrev je poskupeo 35 odsto, ali kupci peleta ne bi se baš složili, posebno ne oni koji su ga kupovali po 400 evra za tonu. Gorivo je skuplje 28 odsto nego prošle godine. Gas je od avgusta poskupeo devet odsto, a struja od septembra poskupljuje za 10 odsto.

Zima dolazi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.