Inicijacija Darije Kisić Tepavčević

Nije nikada bila član umetničke ekipe kojom je rukovodio Goran Marković kao reditelj. Čak i da je amaterski filmski kritičar i da joj se filmovi proslavljenog reditelja ne sviđaju trebalo je, kao naučnik da zna, kako se vrši analiza nekog dela ili pojave. Zanimljivo je, da na društvenim mrežama uopšte nije kritikovala filmove, već je sadržaj bio usmeren ka ličnosti Gorana Markovića. Zaključujemo da joj je namera bila da ga ponizi, diskredituje i da mu se, na naprednjački način, naruga.

Pitanje je zašto je profesorka fakulteta objave u stručnim časopisima podredila primitivnom i sramnom tvitu i kome je on bio namenjen? Malo je verovatno da je želela da ga pročita većina iz SNS organizacije. Mogli bi smo da pretpostavimo da je objava deo obreda inicijacije koji svaki novi član u arhaičnim plemenima ili tajnim društvima treba da prođe, kako bi bio prihvaćen.

Njene plemenske kolege su se i te kako isticale u izjavama, koje bi mogle, ako postoji enciklopedija gluposti i ludosti, da budu zabeležene na udarnim mestima. Bilo je potrebno i da se ona istakne vređajući nekoga ko ne pripada plemenu i javno prezire sva njihova nedela. Zaključili su da je deplasirano da pominje „žute lopove “ i Đilasa sa 619 miliona „ukradenog novca“.

Profesorka se odlučila za nekoga ko je poznat, priznat i ima nultu toleranciju prema njima. Izbor je pao na Gorana Markovića, možda, i zbog obične zavisti. On je takođe profesor, ali slobodan, autonoman, čvrsto sazdanih moralnih i etičkih normi, poštovan zbog ljudskih i umetničkih kvaliteta kod kuće i u okruženju, a njegovi filmovi su postali deo Evropske kulturne baštine. Iznad je lukrativnih interesa i bez mogućnosti da neko može da ga uceni ili potkupi. Mudrost i iskustvo su ga odvojili od prizemnih igara i uticaja umišljenih moćnika.

Profesija i društvena pozicija su mogle da doktorki obezbede sličan status, ali je ona želela nešto „brže, jače, bolje“ za sebe i njoj bliske ljude. Želje joj se ostvaruju ali koštaju. Postala je ministarka sa određenim sferom uticaja, i prihvatila da joj šef bude karikatura od premijerke a kolege plagijatori, falsifikatori, tetkin cirkuzant i drugi opskurni i groteskni likovi. Iznad svih njih, kao spiritus movens je šef nad šefovima, patetični klovn, nosilac svih uloga i organizator i generator svakovrsnih zlodela. Darija Kisić Tepavčević je prihvatila da bude deo patološkog destruktivnog korpusa i da se ponaša i dela u skladu sa njihovom proklamovanom sumanutom politikom. NJen zadatak je da u cirkusu, koji živimo, tvitom ispuni intermeco između promene dekora kad klovnove treba da zamene divlje zveri. Potrebno je da se bes tviter zajednice usmeri na drugu stranu dok Sveznajuće biće, oličeno u predsedniku, smisli laž kojom će objasniti raspad njegovog virtuelnog EL Dorada.

Primitivne i gadne reči upućene Goranu Markoviću ne mogu da dosegnu do njegove ličnosti. Vratiće se ka svom tvorcu i oslikati njen portret neizbrisivo prljavim bojama. Još jednom će potvrditi u kakvoj se duhovnoj bedi nalazimo jer profesor univerziteta pristaje da postane deo društvenog taloga, pokušavajući da u njega uvuče ličnost koja se svojim delom etablirala kao deo kulturnog identiteta nacije.

Blato u kome obitava takozvana elita je živo i ima tendenciju da se širi i sve nas isprlja. Zbog toga treba da stanemo iza Gorana Markovića. Ne da ga branimo, nego da se zaštitimo.

Autorka je lekarka u penziji