Inkviziciona lomača Vučićevića, Mitrovića i Krstića

Zamislite, drugi najveći srbijanski grad Niš objavljuje konkurs za direktore svojih javnih preduzeća i ustanova u listu Srpski telegraf, odmah ispod naslova „Sva mokra, a gori! Izbacila spot za hit, a od seksi kadrova frajeri će se preznojiti!“ i sve to pravda „zakonom o javnim nabavkama“. Interesantno je kako će kandidati koji će, na primer, morati mnogo da znaju o Svetom caru Konstantinu, njegovim naslednicima Konstansu i Konstanciju i Juliju Apostati, ujedno biti prinuđeni da prate i rad dotične Katarine Grujić… Ništa u životu nije slučajno, pa ni to što se njen hit simbolično zove „Paranoičan“.

Ministar odbrane postaje čovek koji u kasarni nije bio ni jedan jedini dan! Tako nakon junaka Tome Vučića Perišića, Ilije Garašanina ili Milivoja Blaznavca, vojskovođa Milojka Lešjanina, Radomira Putnika, Stepe Stepanovića ili generala Nikole LJubičića, Branka Mamule, Veljka Kadijevića… na čelu vojske imamo čoveka koji čak ni vojni rok nije služio! Sve se bojim da kvalitete pluripotentnog Vulina ne spozna i Sinod Srpske pravoslavne crkve… Ne bi odbio, siguran sam. Što bi rekao dotični portparol Vulin u JUL-u pre dvadesetak godina, „prošlost cenimo, budućnosti dajemo prednost“…

Na nečemu gde je bilo 5.000 zvanica i 6.000 kilograma mesa (ili beše obrnuto?) a zvalo se inauguracijom, zagonetka dana bila je šta je Kolinda Grabar Kitarović poklonila ženi Predsednika Vučića. Pink (a ko drugi?) zadovoljno konstatuje da je reč o poklonu za skoro rođenog sina te da se „Predsednikova žena srdačno nasmejala i sve je proteklo onako kako dolikuje“… Tako je inauguracija pretvorena u babinje, a svi mi u radoznale goste koji virimo preko taraba televizije Pink (ali i nacionalne RTS) u pokušaju da vidimo da li će neko Tati da pocepa košulju, kako nalažu stari državnički običaji…

Lako je danas u Srbiji terati šegu…

Ozbiljno je što tek 90 dana nakon izbora u Srbiji, gde je 2. aprila glasalo jedva nešto preko tri miliona ljudi, dobijamo premijera i vladu. U zemljama koje nemaju razvijen demokratski sistem kakav je naš i u kome nema inauguracija kao konačnog dokaza superiornosti, situacija je potpuno drugačija – na primer u Velikoj Britaniji. Tamo su izbori bili 8. juna, glasalo je 47 miliona birača i niko nije imao većinu – rezultati su se znali već u toku noći. Narednog dana u devet ujutru Tereza Mej dogovara manjinsku vladu, u 12 sati joj kraljica daje mandat, tako da Britanija dobija premijera i vladu 14 sati nakon početka izbora! To je ozbiljno: 90 dana naspram 14 sati…

Britanci žure da daju snagu institucijama, mi žurimo da damo snagu pojedincu, kojem ona ionako ne manjka.

Svojom ogromnom i neskrivenom željom da kontroliše više od pojma sve Aleksandar Vučić je potpuno razorio demokratsko tkivo Srbije. Neronski obesno (Neronova vladavina ostala je upamćena po ekstravaganciji i ambicioznim poduhvatima) „spaljuje“ jednu za drugom strateški važne institucije: Sud, Univerzitet, medije… a anestezirano javno mnjenje je u najvećem čudu zbog dekoltea zvanica na proslavi! Da li je moguće da se na stranicama predsedniku omiljenih Informera i Pinka objavljuju naslovi tipa „alkoholisana ušljiskana buzdovančino, dripcu i lopino“, a da to nijednom regulatornom telu ne zasmeta i da niko ne kaže – aman ljudi, pa to jednostavno nije pristojno! Svako ko se usudi da sumnja završiće na inkvizicionoj lomači uvek gladnih pravde i nikada umornih Dragana J. Vučićevića, Željka Mitrovića i Nebojše Krstića. Stranice njihovog „Malleus maleficarum-a“, nažalost, nisu ni približno još ispisane.

Retko se ko bavi suštinskim problemima. Upozorenje da je Srbija u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma prva u svetu po odlivu mozgova, zabrinula je mnoge, ali ne i Predsednika. On i dalje zagovara „dualno obrazovanje“ i zapošljavanje nekvalifikovanih kadrova koji u ekspoziturama belosvetskih kompanija dirinče kao u vreme Adama Smita. Koga briga za desetine hiljada najpametnijih, koji bežeći od budućnosti koju im se nudi isključivo u Dnevniku u pola 8, svake godine definitivno zalupe vrata Srbiji? Možda odliv mozgova Predsednik smatra svojim izvoznim uspehom?

„Glupost može da bude i bez gordosti, ali gordost ne može da bude bez gluposti“, upozoravao je Lav Tolstoj.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu