Inovativne terapije – dobrobit i za pacijente i za društvo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. jeste da imamo lekare koji neće kontinuirano isticati koliko traje njihovo školovanje, nego da nam urade profesionalno dijagnostiku, a ne odokativnu dijagnostiku. Da li je za mene, kao pacijenta, dobro da istražujem na netu šta bi mogao uzrok mojih problema ili bi lekar opšte prakse morao, na osnovu simptoma, da me uputi kod specijaliste bez čekanja da ja otkrivam šta mi je neophodno i dajem predlog za uput? Da li specijalista kome iznesem simptome i zahtevam dalji uput za otkrivanjem svih uzročnika mojih problema treba uporno da se oglušuje o moj zahtev i priča mi priču kako je takav problem kod sebe otklonio kupovinom novog efikasnog proizvoda koji nije na pozitivnoj listi i koji mogu da priuštim sebi samo ako nisam u prevelikom finansijskom grču? Dobila sam broj telefona lika preko koga mogu da naručim ono što mi možda treba,a li bez analize to je samo odokativni zaključak da može da mi pomogne, ali nema garancije da će mi pomoći. Delimićno rešenje problema možda će mi doneti narudžbina predloženog. Ono što mene brine jeste šta mi se nudi, znam da moj problem time neće biti rešen, na deo problema bi trebalo da utiče, ali pitam se da li je uopšte to što mi se nudi bezbedno i može li upotreba izazvati još veće probleme? Susret sa specijalistom ovako izgleda, predlaže mi odokativnom metodom terapiju, ignoriše moj zahtev za neophodnom detaljnijom pretragom koja će mi dati preciznu sliku uzročnika problema, daje mi broj telefona nekog lika da naručim ono što mi prijateljski predlaže na prvo viđenje, a ja na osnovu intuicije trebam da odlučim hoću li rizikovati i kupiti nešto što nije na pozitivnoj listi ili ću trpeti posledice odokativnog lečenja i čekati da se desi čudo. Zbog čega nam je oduzeto pravo na detaljnu dijagnostiku? Kada odem do lekara imam osećaj kao da samo otišla kod vrača koji je obukao beo mantil i jedino u čemu sam sigurna jeste da neću ništa uspeti da rešim. Familijarizacija medicinskog fakulteta stvorila je ovaj haos.

2. Lepo piše lični stav autora. Puno reči malo podataka. Zanimljiva bi bila statistika i egzaktni podaci. Koji su lekovi , koliko pacijenata je obuhvaćeno, koliko je trajala terapija, koliko smrtnih slučajeva i kao reper za iste bolesti kakvi su rezultati u inostranstvu. Mislim da tu nisu tako dobri podaci.

3. Svaki put kada idem na kontrole, moram da vadim krv, a vampir u belom mantilu, uglavnom cutke prepise nalaz u bazu podataka i odredi uvek iste lekove vec 10 godina. I veterinar vise prica sa svojim pacijentima. Jednom mi je u nalazu, pored lekova, prepisala udobnu obucu, isto cutke. Rec je o artritisu, nema sta da se prica, neizleciv je , ovako kako se leci. Ovaj lek koji koristim da sprecim progresiju bolesti koja ipak napreduje polako, je dostupan i jeftin, a inovativni, veoma skup i efikasan necu dobiti nikad. Nisam vredna toga. Imam puno godina i vec sam trosak za drzavu koja mi poklanja penziju da prezivim dokle mogu. Svako oseti problem kada ga licno pogodi. Tek bolestan covek jasno vidi kakvo nam je zdravstvo. Ostale nije briga sto je ovde na snazi i vrlo dokaziv, zakon o prirodnoj selekciji. Gde god covek malo zagrebe, siklja nebriga, bahatost, nemastina. Ova prica o inovativnoj terapiji je samo zvaka za naivne vernike. Kao i mnoge druge price. A zivot prolazi, klizi kao pesak kroz prste, taj jedan jedini, u cekanju boljeg sutra. I tako prodje zive, a sutra nema.

4. Svaki put kada idem na kontrole, moram da vadim krv, a vampir u belom mantilu, uglavnom cutke prepise nalaz u bazu podataka i odredi uvek iste lekove vec 10 godina. I veterinar vise prica sa svojim pacijentima. Jednom mi je u nalazu, pored lekova, prepisala udobnu obucu, isto cutke. Rec je o artritisu, nema sta da se prica, neizleciv je , ovako kako se leci. Ovaj lek koji koristim da sprecim progresiju bolesti koja ipak napreduje polako, je dostupan i jeftin, a inovativni, veoma skup i efikasan necu dobiti nikad. Nisam vredna toga. Imam puno godina i vec sam trosak za drzavu koja mi poklanja penziju da prezivim dokle mogu. Svako oseti problem kada ga licno pogodi. Tek bolestan covek jasno vidi kakvo nam je zdravstvo. Ostale nije briga sto je ovde na snazi i vrlo dokaziv, zakon o prirodnoj selekciji. Gde god covek malo zagrebe, siklja nebriga, bahatost, nemastina. Ova prica o inovativnoj terapiji je samo zvaka za naivne vernike. Kao i mnoge druge price. A zivot prolazi, klizi kao pesak kroz prste, taj jedan jedini, u cekanju boljeg sutra. I tako prodje zivot, a sutra nema.

5. Posto autor ocigledno nije lekar a kamoli profesor medicine, ocigledno je da dela za svoj lobi sireci propagandu medu narodom umesto da se pritisne resorni ministar Loncar i potkrepi uoprednom analizom inovativnih lekova ne iz okolnih zemalja nego iz EU! To je kriterijum!