Institucije će proraditi tek kada on bude uhapšen: Dnevnik Miroslava Mikija Aleksića

Petak 3.1.

Prvi dani 2025. godine, svi puni nade da će ova godina biti godina pozitivnih promena i uspeha. Za mene je taj period od Nove godine do Božića najlepši deo godine. Te dane uglavnom provodim u mom Trsteniku, kod kuće sa porodicom, sretnem se sa prijateljima i rodbinom, koje tokom godine retko viđam zbog posla i obaveza. Jutros smo uz prazničnu kafu supruga i ja pravili plan za organizaciju Božića, a deca gledaju film „Sam u kući“ po ko zna koji put. Planiram sa sinom Lukom da zajedno odemo do sela posle doručka. Stigla su nam nova barik burad za naš domaći kalvados koji proizvodimo, idemo da obiđemo rezače u našem voćnjaku koji koriste lepe zimske dane da završimo i taj posao.

Pokušavam da se odmorim od politike ovih nekoliko dana, ali na televiziji počinju vesti. Sve je obojeno događajem koji odzvanja i koji je obeležio prošlu godinu, ubistvo petnaestoro naših sugrađana u Novom Sadu. Studenti, mudri, zreli, složni, i dalje drže javni čas kako se pobeđuje uzurpator, dok poljoprivrednici nastavljaju sa svojim protestom i blokiraju u Bogatiću policijsku stanicu. Naravno, dominira i on koji je najodgovorniji za sve što nam se dešava, prošle godine mu je malo falilo da bude svih 365 dana gost na televizijama, pa je sada krenuo na vreme od prvog dana u godini. Ne znam da li je to zbog tog takmičenja sa samim sobom ili nemira koji mu stvaraju studenti i pobunjeni građani dok mu šalju jasnu poruku da mu je istekao rok trajanja, ali u dosta čudnom stanju priča o nekakvim „lojalistima“ koji su mu se u crkvi zakleli na vernost, a predvodi ih njegov čuveni brat. Pomislio sam da se oglasim i pošaljem medijima neki komentar, odustao sam. Imam još nešto jabuka u hladnjači, bolje da se pozabavim time da to dostavimo studentima koji i ove dane provode na fakultetima. Svrsishodnije je nego da odgovaram njemu koji ionako sam sebe ruši.

Dan sam završio u jednom lokalnom restoranu sa prijateljima, naravno, uz nezaobilazne političke teme, ali i osvrt na veliki protestni skup studenata i građana u Aleksandrovcu koji se dogodio tokom dana, najmasovniji u poslednjih par decenija. Po povratku kući čekala me partija fudbala na playstation-u sa sinom. Izgubio sam ubedljivo, ali sam dostojanstveno prihvatio poraz.

Subota 4.1.

Novo jutro. Forbs Srbija objavljuje da je on požurivao Kineze da završe rekonstrukciju pruge pre roka. Drugim rečima, tek kad on bude uhapšen i procesuiran kao donosilac svih odluka i naredbodavac svojim poslušnicima znaćemo da su neke institucije proradile. Od 10 sati direktan prenos sednice Vlade na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. On predsedava, premijer fikus kao i svi ostali osim Siniše koji se drznuo da šefu upadne u reč konstatacijom da neće biti para za plate i penzije 15. marta ako se hitno ne preduzmu mere oko mogućih sankcija NIS-u od strane američkih vlasti. Reakcija je bila već viđena pasivna agresija usmerena na pogubljenog premijera i Malog prazničnog skijaša. Usred prazničnih dana, on crn, ljut, podbuo kao da se sve ruši, što i nije daleko od istine. Zaboraviše na priče o investicionom rejtingu, milijardama na računu, navećem rastu… Isparilo za nekoliko nedelja. Završio je konstatacijom da su protesti studenata na putu da utihnu, jasno je bilo da ni sam u to ne veruje.

Otišao sam u nabavku do jednog marketa u Trsteniku. Gužva, ljudi se pripremaju za Božić. Prilaze mi sugrađani koji rade u Nemačkoj. Začuđeno me gledaju i pitaju kako vi živite ovde, cene hrane su za 50% veće, a plate manje pet puta. Pridružuju se razgovoru i drugi, uglavnom sočnim pozdravima za vlast.

Po podne sam proveo u Kuršumliji, na sastanku sa grupom ljudi sa kojima smo dogovorili osnivanje odbora Narodnog pokreta Srbije u toj opštini do kraja januara. Hoće da se bore za svoju opštinu jer su zaboravljeni od vlasti. Albanci sa Kosova i Metohije im seku šume a policija ne reaguje, ljudi se iseljavaju. Nadaju se brzim promenama i kažu, dosadio je i Bogu i narodu, samo da ga više ne gledamo i ne slušamo.

Nedelja 5.1.

Danas je praznik Oci. Sa porodicom sam otišao na jutarnju liturgiju u manastir Svetog Luke u selu Bošnjane, opština Varvarin. U manstiru je bilo dosta sveta, uglavnom mlađi i sredovečni ljudi sa porodicama. Na liturgiji sretnem i kolegu i prijatelja Srđana Milivojevića. Nismo kao njegovi „lojalisti“ došli da se zaklinjemo, već da se pomolimo Bogu.

Tokom dana obavili smo završne pripreme za Badnji dan i Božić, a sreo sam se i sa stranačkim kolegama iz Kruševca da napravimo plan za naredni period vezano za aktivnosti NPS u Rasinskom okrugu.

Naravno, u jutarnjem terminu na RTS-u opet gostovanje, mora da se održi dnevni ritam manipulacija i laži. Opet o papiru iz SAD o sankcijama NIS-u koji uskoro stiže, ali ovog puta da ne brinemo jer je sve pod kontrolom i neće biti krize za razliku od jučerašnjeg dana kada su nas obavestili da zbog toga neće biti plata i penzija. Taj narativ izgleda služi tome da se narodu kome godinama govori kako su nam Rusi prijatelji, dok su na zapadu neprijatelji, objasni da će biti i plata i penzija, ali kako ipak moramo Amerikancima da predamo udeo koji drže Rusi u NIS-u.

Ponedeljak 6.1.

Badnji dan. Tradicionalno, kao i svake godine, brat i ja sa decom idemo u šumu po badnjak. Ove godine je posebno lepo jutro, sunčano a hladno, sa lepim snegom kao u bajci. Deca su radosna i raspoložena, a i mi sa njima, kako i i treba za vreme Božića. Uveče smo u crkvi Svete Trojice u Trsteniku na paljenju badnjaka. U ovom periodu godine grad Trstenik oživi, vrate se ljudi za praznike, veseli i radosni pa je uvek na današnji dan pun grad kao i crkvena porta. Sreli su me u gradu studenti, spremaju protest u Trsteniku na drugi Božić što me je posebno obradovalo.

Iz crkve se vraćamo kući, unosimo badnjak i slamu u kuću uz poslednju posnu trpezu Božićnog posta i nezaobilazni vatromet.

Iako danas nisam hteo da pratim politička dešavanja, nisu me izbegla dva njegova obraćanja, prvo za „dobro jutro“ iz Predsedništva, a drugo za „dobro veče“ iz Jerisosa odakle poručuje da ne da nikom Srbiju. Valjda uveren da pripada njemu, bratu i „lojalistima“. Neću danas dalje o tome.

Utorak 7.1.

Božić! Najlepši dan u godini koji provodim u krugu porodice. U šest ujutru smo bili na liturgiji u manastiru Svetog Luke gde smo se pričestili, a deca dobila božićne paketiće koje svake godine obezbeđuju priložnici i bratstvo manastira. Po povratku iz manastira ćerka i sin su kao položajnici obavili svoje dužnosti, posle čega smo svi zajedno za božićnom trpezom lomili česnicu. Novčić je izvukao sin Luka. Popodne smo u našoj kući dočekali položajnika, uz trpezu i sve naše običaje.

Dan je zaista radostan, međutim, proganja me misao o porodicama koje su ostale bez svojih najmilijih zbog korupcije, kršenja zakona i bahatosti onih koji misle da im se može baš sve. Mislim i na one koje sam sretao obilazeći istočnu Srbiju, okolinu Jadra i Kosovo i Metohiju. Razmišljam kako su prepušteni na milost i nemilost Rio Tintu, kineskim kompanijama i Aljbinu Kurtiju. Zbog toga, na današnji dan, dok posmatram svoju decu, samo sam još više rešen da ovom zlu stanemo na put.

Sreda 8.1.

U Trsteniku je u 11.52 održan prvi protestni skup – petnaest minuta tišine. Organizovali su ga studenti koji su se vratili u Trstenik za vreme Božića, a uz podršku gimnazijalaca, profesora i sugrađana. Širom Srbije održavaju se protesti podrške studentima, a poljoprivrednici u Bogatiću opet primorani da protestuju zbog stanja u poljoprivredi i progona i zastrašivanja od strane policije i BIA. Deluje da se posle praznika vraćamo borbi za pravdu, za institucije, za normalnu zemlju, za bolju i lepšu Srbiju. Verujem da ćemo smoći snage, biti hrabri i solidarni da svi zajedno izbavimo državu iz kandži uzurpatora na vlasti, čija se moć temelji na nepostojanju institucija i širenju straha.

Četvrtak 9.1.

Dan je počeo liturgijom u manastiru Svetog Luke. Pred liturgiju su mirotočile ikone Svetog apostola i jevanđeliste Luke i Svetog carevića Alekseja.

Kasnije sam najveći deo dana radio u podrumu sa rakijom, punili smo novu barik burad destilatom za odležavanje, a uveče se spremam za slavu kod mojih kumova koji slave Svetog Stefana.

U međuvremenu vidim da su nastavljeni pregovori vlasti sa prosvetnim sindikatima. Premijer bez srama kaže kako Vlada daje novu ponudu u dogovoru sa onim koji nije nadležan. Nažalost, korupcija im je važnija od obrazovanja, njihov prioritet je Ekspo i stadioni na šta idu milijarde, dok je za ispunjenje zahteva prosvetara potrebno svega 50 miliona evra.

Autor je predsednik Narodnog pokreta Srbije i narodni poslanik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.