Institucije da reaguju na alarm sa ulica

Ovo je činjenica jeste relevantna jer može bitno da utiče na mogući produktivni ili manipulativni pravac razvoja pokreta, ali je trenutno ne bi trebalo precenjivati. Imajući u vidu pomenute ključne osobenosti ovih za civilno društvo Srbije renesansnih dešavanja, smatram da bi partijsko uobličavanje inicijative koja primarno stoji iza pokretanja ovih protesta bilo brzopleto, nepromišljeno i na srednji rok štetno. Formiranje neke „građanske“ političke partije koja bi, bilo umereno konsolidovala više mikro inicijativa iz cele Srbije, bilo formirala neku novu političku opciju sa jasnim identitetom sa sobom nosi ozbiljne izazove. Pod pretpostavkom da se razmatra decentralizovani, mrežni model zajedničkih koordinacija aktivnosti o kojima bi moglo da se glasa na lokalnim izborima, prvo pitanje koje se javlja jeste pitanje identiteta pokreta.

Šta je ono što je zajedničko svim tim manjim, nepovezanim inicijativama osim želje da svaka od njih u svojim gradovima ima masovne proteste poput onih u Beogradu? Zavisno od stepena centralizacije i unifikacije ovog procesa, u obrnutoj korelaciji, zavisiće po mom mišljenju i očuvanje pomenutih pozitivnih osobenosti, kao i uspešnost ovih protesta na srednji rok. Da li se od koalicije sa jednim zahtevom prelazi na koaliciju sa nizom lokalnih zahteva koji ponovo moraju da imaju nešto iole srodno kako bi izgradili koherentnu sliku o sebi? Po čemu će to da ih razlikuje od ostalih na političkom tržištu? Ovo pitanje političke agende u tesnoj je vezi i sa identitetom, odnosno brendom tog mogućeg jedinstvenog pokreta. Izrada političkog programa podrazumeva da se jasno odgovori na niz političkih i ekonomskih pitanja koji će u dobroj meri odrediti sliku o ovom pokretu. Sam ideološki identitet i politička agenda sa setom predloga svakako će povratno uticati na motivaciju građana, razmrdavanje apstinenata i posledično na masovnost koja vas ili rapidno inspiriše i tera na ulice ili vas zadržava u stanje politički udobne zone nedelovanja utemeljene u opravdanom strahu od moguće manipulacije.
Zabluda koju bi, u tom smislu, prevashodno trebalo da razbijemo je da ovaj pokret neće uraditi ništa ako se politički ne institucionalizuje i ne najavi učešće na nekim od narednih izbora. Ovaj heterogeni ad hoc pokret može da uradi mnogo, verovatno više nego bilo koja inicijativa pre njega zato što je njegov značaj pre svega u vraćanju poverenja građana da su oni politička snaga koja na kraju odlučuje o političkoj sudbini službenika plaćenih našim novcem, postavljenih da služe u našem interesu.

Ukoliko želimo da imamo zdravo i snažno civilno društvo ne možemo stvarnost stalno da posmatramo kroz prizmu moći i uticaja političkih partija. Uspeh se, u tom smislu, ne može uvek meriti opipljivim brojem glasova. Taj cilj je ono što ostaje kao zadatak političkim partijama koje mogu biti sa iste strane fronta, ali koje koriste drugačija sredstva od civilnog društva u političkoj borbi. Te dve snage mogu i često se i dešava da budu na istom zadatku posebno u veoma kriznim situacijama u društvu, ali one su suštinski različite. Snaga jednog društva ogleda se između ostalog u spremnosti da se masovno, bučno odupre nasrtajima vlasti na ono što je interes svih građana.
Kada u stabilnim liberalnim demokratijama dođe do tenzije, vladavina prava podrazumeva da institucije sistema nužno reaguju na alarme koji građani pošalju sa ulica. Budući da smo još uvek u procesu jačanja te institucionalne stabilnosti važno je da se u trenucima političke napetosti ne prokockaju prilike za ozdravljenjem koje se jednom skeptičnom i apatičnom civilnom društvu retko dešavaju.

Kraj

Autor je predsednik Libertarijanskog kluba Libek