Institut „Jaroslav Černi“ i crvene linije

Institut projektuje brane i hidroelektrane, nadzire njihov rad i bezbednost (uključujući i Đerdap), uključen je u snabdevanje vodom svih velikih gradova u Srbiji, bavi se planiranjem navodnjavanja i odvodnjavanja, zaštitom od poplava i zaštitom vode prilikom izgradnje rudnika, puteva i drugih projekata koji narušavaju životnu sredinu. Ima i najsavremeniju laboratoriju za ispitivanje vode, sedimenata i zemljišta.

Taj i takav institut, koji odlično posluje i treba svima da nam služi na čast, Vlada Srbije je odlučila da proda za bednih dva miliona evra, a već se zna i ko je najverovatniji kupac: Milenijum tim, kompanija koja u poslednjih deset godina redovno dobija milionske poslove od naše države, uključujući i izgradnju Beograda na vodi.

Zašto? U medijima su se već čule najave da „Jaroslav Černi“ treba da da mišljenje o projektu metroa na zaštićenom području vodoizvorišta Makiš. Njihovo pozitivno stručno mišljenje je potrebno da se to zemljište, ispod koga su dragoceni izvori čiste pijaće vode za ceo grad Beograd, da investitorima (možda baš Milenijumu) za izgradnju početne stanice metroa – sa mesta gde niko ne živi. Drugi stručnjaci su već upozoravali na opasnost od zagađenja vode, ali vlast u Beogradu i dalje gura projekat. Takođe, planirano je da „Jaroslav Černi“ učestvuje u raskopavanju Velikog ratnog ostrva radi potrage za novim izvorom pijaće vode, kao i da da mišljenje o uticaju rudnika Rio Tinto na životnu sredinu. Šta mislite, kakvo će to mišljenje biti ako ih kupi Milenijum tim?

Namera je toliko providna da je to bolno i duboko uznemiravajuće. Koji drugi interes bi mogao da bude razlog osim privatnog interesa naših političara i njihovih poslovnih partnera? I kako je moguće da naši političari ne prezaju od toga da najvažnije strateške resurse i institucije svoje sopstvene zemlje razdaju na taj način?

Postoje neke crvene linije preko kojih kao društvo ne smemo da pređemo: privatizacija Instituta „Jaroslav Černi“ je takva crvena linija. To su krupni koraci koji direktno nanose ozbiljnu štetu svima nama kao građanima i stanovnicima ove države, direktno na korist privatnicima koji se na račun našeg zdravlja bogate od naših prirodnih resursa. Svako od nas treba da se zapita: da li želimo da kompanija Milenijum tim bude od sada zadužena za strateške poslove i odluke koje se tiču naše vode? Da otpušta i zapošljava naše naučnike koji treba da brinu o upravljanju vodom? Ko treba da upravlja našim vodama: naša država ili privatne kompanije?

Zato apelujem na naše javne službenike i donosioce odluka da povuku ovu katastrofalno štetnu odluku o privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“ i da time pokažu da znaju da prepoznaju suštinski javni interes makar onda kada im se na njega direktno skrene pažnja.

Apelujem i na sve nas građane da pokrećemo organizaciju protesta i drugih vidova otpora ovoj privatizaciji, i da se odazivamo na iste, da pokažemo da smo tu, da ne damo našu vodu i da ćemo se boriti.

Ovo već postaje pitanje opstanka.

Autorka je doktorantkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu