Interes iznad ideologije 1Foto: Printscreen/YouTube/Danas

Nisam prvi koji kaže da je na srpskoj političkoj sceni moguće sve i da su ideologija i program podređen božanstvu zvanom interes. I to najčešće ne onom javnom, već interesu pojedinaca okupljenih u određenu interesnu grupu zvanu stranka.

Srpska politika je videla i oprostila sve. Da nekada najljući neprijatelji sede zajedno u stranci, da u Vladi sede i zagovornici Srpskog sv(ij)eta i zagovornici Evropske unije, i da je svima lepo, jer – interes.

I da reč ništa ne znači i da ideologija služi samo kako bi se masama dalo nešto za loženje, kako bi političke elite nesmetano mogle da ostvaruju interes.

I kako onda mladi da ne misle da su svi isti?

I kako onda da prave ideološku razliku između stranaka koje na političkoj sceni Srbije postoje decenijama i njihovih lidera?

A da za mlade preterane razlike između SNS, SPS, DSS i SSP preterano nema, te da u velikoj meri ne znaju gde da na ideološkom spektru postave ove političke opcije, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje studenata Fakulteta političkih nauka.

Većinski su mladi za „kečol“ SNS, koja glasače sakuplja tako da ih po mogućstvu sakupi sve, pa tako može biti i levo i desno i centar, i sve i ništa, rekli da je na „zlatnom“ centru.

Za četvrtinu naprednjaci su desničari, i upravo tu sliku predsednik Vučić trenutno pokušava da popravi svojim recikliranim proevropskim narativom. Neki su pre nego putinofila Vladimira Đukanovića na pomen SNS se pre setili npr. Dragana Šormaza, te su SNS okarakterisali kao levičare.

Vučićev populizam je SPS-u ostavio prostor da prikuplja podršku dela birača do kojih SNS ne može da dopre.

Socijalisti pre nastupaju kao nacionalisti, šetaju pod ruskim „Z“ i važe za najbliže Rusiji.

Zato i ne treba da čudi to što su mladi partiju koja se zove „Socijalistička“ u dobroj meri percipirali kao stranku desnice.

Đilasova Stranka slobode i pravde očigledno nije uspela da se najbolje profiliše kod mladih birača, jer za njih procentualno gotovo identično ova opcija je i na levici i na centru, a u skoro istoj meri mladi nisu mogli da ideološki prepoznaju.

Dverima i POKS-u je uspelo ono što DSS-u nije – da mladi prepoznaju njihov desničarki, doduše različiti, program.

I tu je i Ne davimo Beograd, koji bi mogao da daje lekcije starijim kolegama iz SPS, jer upravo njih mladi nemaju problem da prepoznaju kao levičare.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari