Internet u selima može biti dostupan i pre: Reagovanje na izgradnju optičke širokopojasne mreže u ruralnim područjima

Inače, Lomnica je 161. selo u Republici koje je dobilo brzi optički internet, kao deo projekta razvoja širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije, koja se gradi u fazama, sa ciljem da se povežu javne ustanove, pre svega osnovne škole i domaćinstva na ovu mrežu.

Ovaj projekat u vrednosti 500 miliona evra realizuje se u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i uz ogromnu podršku Evropske unije: 250 miliona investira država, a 250 miliona će uložiti telekomunikacioni operatori kako bi došli do svakog korisnika.

„Brz i kvalitetan internet, pouzdan internet, znači da će ljudi ostajati u mestima gde su rođeni i da će više ljudi da dolaze u ovakve predele i da se iseljava iz velikih gradskih centara i da žive na mnogo kvalitetniji i mnogo lepši način, zato što će imati sve iste uslove kao u velikim gradskim centrima”, rekla je tim povodom Brnabić.

Međutim, dok optička mreža ne dospe do svakog sela, država ima mnogo jeftinije i odmah primenjivo rešenje da internet, doista oko deset puta manje brzine od obećane, do 10 Mbit/s, dovede do škola i domaćinstva u ruralnim područjima, koristeći postojeću fiksnu mrežu Telekoma Srbija i ADSL (asimetričnu digitalnu pretplatničku liniju).

Ovo, tim više, jer se postojeća mrežna struktura Telekoma Srbije sa bakarnim paricama sve manje koristi za fiksne telefone, koji se otkazuju zbog većih i jefttinijih pogodnosti koje nude mobilne mreže.

Tako je samo u drugom kvartalu 2023. godine, prema podacima RATEL-a, u razlici između prenetih fiksnih brojeva u mrežu ovog operatora i onih koji su je napustili, Telekom u minusu za 1407 fiksnih pretplatnika.

I dok je do pre oko 25 godina dobijanje fiksnog telefona bilo kao dobitak na lutriji, jer nije bilo slobodnih parica (dva bakarna provodnika) po kome radi fiksni broj, a ni njih zbog nedovioljnih kapaciteta u tf centralama, danas Telekom Srbija neće da se odrekne „kolača” da postojeću praznu mrežu ponudi za ADSL ali bez uslovljavanja da po toj liniji mora da radi i fiksni priključak, koji se mesečno plaća 659 dinara, sa uračunatih 150 besplatnih minuta u okviru njene fiksne mreže.

Kada bi pristup internetu bio preko ADSL-a, bez fiksnog telefona, mogao bi da radi preko jedne „žile” (provodnika) u parici, što bi udvostručilo slobodne kapacitete za ove namene.

Inače, Telekom je posebno u vreme devedesetih godina, do 1997. godine, još dok je bio u sastavu JP PTT saobraćaja „Srbija” forsirao ugovore o zajedničkoj izgradnji tt kapaciteta sa mesnim zajednicama izvan velikih gradova, po kome su građani učestvovali u izgradnji tt mreža i spoljnih puteva, a PTT u komutacionim i prenosnim sistemima, „fifti-fifti”, odnosno po pola od ukupne cene izgrađenog tt kapaciteta plaća svaka ugovorna strana.

U praksi to nije bilo kako je na pairu pisalo, pa su građani za izgradnju tt mreže i spoljnih puteva plaćali i do 75 posto vrednosti od ukupnog kapacitreta, jer su se toku gradnje, prilikom kopanja rovova za polaganje tt kablova i dr. pojavljivale nepredviđene situacije, kao što je oštećenje drugih kapaciteta (vodovodnih, električnih i dr.) koje su uticale na porast cene, dok su komutacioni i prenosni uređaji, obaveza PTT-a bili manja stavka u ovom ugovoru, jer tu nije bilo „iznenađenja”.

Iako su građani izgradili tt mreže na svojim područjima, oni su se ovim ugovorima odricali njihog vlasništva u korist PTT-a, koji se obavezivao da će je održavati. Na osnovu ovakvih ugovora izgrađena su čitava područja u ruralnim delovima Srbije.

Tako je u selima Braničevskog okruga, gde većina žitelja radi u Austriji, izgrađena ne samo podzemna primarna tt mreža, već i sekundarna, od tt stubića (nadzemnih izvoda) do kuće, što nije bio slučaj ni u većim gradovima.

Mogućnost da država prihvati inicijativu autora ovog teksta zasniva se i na nedavno potpisanom Protokolu o saradnji koji su potpisali Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane u ostavci, i Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija, kojim se svim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije omogućava korišćenje usluga mobilne telefonije tog operatera po cenama i do četiri puta nižim u odnosu na standardnu ponudu.

Autor je diplomirani politikolog – novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.