Iskonstruisana pravnička stranputica u slučaju Siniše Malog

Njome je usvojena tužba i poništena odluka Odbora za profesionalni etiku Univerziteta u Beogradu, tako što je predmet vraćen Odboru da bi ponovo odlučivao u istoj etičkoj pravnoj stvari.

Presuda je – u datom pravničkom i nepravničkom kontekstu – teško i mogla da bude drugačija.

No, ona nije pogrešna, premda je čisto formalna, površinska, budući da se isključivo bavila manjkavostima sprovedene fakultetske i univerzitetske procedure.

Postupajući povodom žalbe, odnosno žalbi na nedovršenu odluku FON-a, Odbor doista, strogo uzev, nije pravno smeo – pravilno rezonuje Sud – da preinačava odluku NNV FON-a.

Naime, oluka NNV nije ni mogla po svojoj prirodi i sadržini da bude predmet žalbe, uprkos u njoj formulisanoj pogrešnoj pouci o pravu na obraćanje Odboru kao drugostepenom organu!

Ali, opet, s druge strane, zbog tog pogrešnog uputstva žalioci ne smeju nipošto da snose dalje štetne posledice!

Tako da ne bilo ispravno da njihove žalbe budu odbačene u ponovnom postupku od strane Odbora!

Naime, Odbor je naveden, da ne kažem „namamljen“ – krnjim postupanjem FON-a – na iskonstruisanu pravničku stranputicu (sic! ).

Jer, za izricanje mera u etičkim akademskim stvarima, po odgovarajućem univerzitetskom pravilniku, u prvom stepenu nadležan je dekan Fakulteta.

Rečju – on je isključivo dužan i ovlašćen da donosi dotična rešenja.

Ta i takva odluka je inicijalno izostala u konkretnom slučaju.

Posredi je situacija tzv. ćutanja uprave/administracije.

Stoga je jedna opcija da drugostepeni organ, Odbor, u novom drugostepenom postupku – izvršavajući presudu Upravnog suda – ponovo odlučujući povodom žalbe a nezavisno od njenih navoda i žalbenog zahteva, naredi dekanu FON-a da najzad prekine ćutanje i da donese dužnu odluku kao finale tog prvostepenog fakultetskog etičkog postupka.

Pa da se o toj dekanskoj odluci, po eventualnoj novoj žalbi, odbor konačno meritorno izjasni.

Međutim, pošto je belodano da je prošao svaki razuman rok za donošenje odnosne dekanske odluke, Odbor je, takođe – a to mu je druga brža i realnija opcija za izlaz iz ovog (para) pravničkog vrzinog kola – vlastan, primenjujići shodno član 173. st. 2-3.

Zakona o opštem upravnom postupku – a ne vraćajući predmet opet prvosteepenom organu – da sam meritorno, svojom odlukom (budući da poseduje sve spise predmeta i neporecivo i kompletno činjenično stanje), umesto dekana FON-a koji se neopravdano predugo ne izjašnjava – konačno, regularno i pravično, reši ovu etičku pravnu stvar.

Rukovodeći se, pored zakonitosti, načelima delotvornosti i ekonomičnosti – a braneći, ujedno, svoju čast i ugled, pa time i autonomiju Univerziteta.

Autor je profesor upravnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu