Isprazni italijanski populizam – ferari i fijat

Populistička vlast u trećoj ekonomiji Evrozone po veličini, a drugoj po javnom dugu (130% BDP-a), jeste stvorila paniku u umerenim evropskim krugovima. Po svim anketama, vladajuća koalicija se najčešće nalazi na oko 60% podrške italijanskih birača, gde se Liga Matea Salvinija sa 17% na izborima popela na oko 30%, usisavajući birače Berluskonija. Pokret pet zvezda ostao je na svojih 30-ak procenata, dok Demokratska partija u opoziciji stagnira na oko 18%. Međutim, postavlja se pitanje da li je diskurs protiv migranata i Evropske unije zaista plodotvoran za Italiju?

Za početak, sama struktura moći unutar vlasti je upitna. Kao što je čest slučaj u Italiji, formalni nosilac funkcije najčešće nije de facto odlučilac i nema realnu moć. U ovom slučaju je to anonimni pravnik Đuzepe Konte na mestu premijera, koji predstavlja marionetu mladog potpredsednika vlade Luiđija di Maja iz Pokreta pet zvezda, koji predstavlja marionetu de facto lidera ovog pokreta, komičara Bepe Grila. Međutim, iako je Liga manji partner ove koalicije, Mateo Salvini se relativno brzo nametnuo kao stvarni lider vlade sa pozicije ministra unutrašnjih poslova. Dok Pokret pet zvezda klizi ka političkoj bezličnosti, diskurs estradno atraktivnog Salvinija postaje centralni diskurs vlade, iako je kao takav isprazan i sporan.

Napadi na osnovu kojih Salvini stiče popularnost su neargumentovani na više nivoa, iako „lepo“ zvuče. Prvi način je napad na migrante i Rome, često pretvarajući ove grupe u bezbednosnu pretnju i opisujući ih kao kriminalce. Poslednji potez je obijanje prijema broda sa oko 600 migranata u italijanske luke. Međutim, ukoliko izuzmemo pojedinačne slučajeve prekršaja imigranata, oni su daleko od ozbiljne kriminalne pretnje. Da li se dvocifren broj manjih prekršaja može porediti sa potpuno nesmetanim kriminalnim funkcionisanjem mafije u ovoj državi, koja ima godišnje profite približne godišnjem BDP-u jedne Mađarske (preko 100 milijardi dolara). Procene su UNHCR-a da će broj pristiglih migranata u 2018. na nivou cele Evrope biti oko 80 000, a najveći doprinos u italijanskom slučaju dao je ministar unutrašnjih poslova Mario Miniti iz vlade Demokratske partije, koji je u libijskim pustinjama uspeo da nađe dogovor sa lokalnim faktorima, te je broj ilegalnih imigranta naglo opao. Salvinijevo pokazivanje snage nad jednim migrantskim brodom i projektovanje imigracije kao kriminalne pretnje najvećim delom je isprazno. Brojevi pristiglih su sve manji zahvaljujući prethodnoj vladi, u državi postoje daleko već pretnje i po podacima italijanskog Državnog instituta za statistiku, broj kriminalnih dela opada iz godine u godinu.

Salvini krivi Evropsku uniju i evro za većinu ekonomskih problema. Iako može kriviti evro kao valutu precenjenu za italijansku privredu ili strogu štednju, ne može kriviti evro i štednju za višedecenijski neviđeni javašluk u javnoj upravi, suludu javnu potrošnju, nameštanje javnih nabavki, slabo ubiranje poreza, uvrežene interese, gubljenje ogromnih sredstava kroz korupciju i spomenuti kriminal. Takođe, povodom ovih stvari vlada nije navela plan rešavanja. Jedini plan je prejednostavno rešenje o smanjenju poreza kroz uvođenje proporcionalne poreske stope od 15%, koja bi trebalo da smanji sivu ekonomiju i izbegavanje plaćanja poreza. Osim što stvara procenjenu budžetsku rupu od ukupno 100 milijardi evra, veliko je pitanje da li će ovakva država bez reformi, koje se ne spominju, biti sposobna da realizuje u praksi ove teorijske pretpostavke. Kratkoročni dobitnik ove mere će biti biračka baza Lige na severu, gde su plate nominalno visoke, ali su visoki troškovi života. Koliko će ovaj eksperiment dugoročno koštati iste te građane će se tek videti. Sa druge strane, uvodi se i pseudo univerzalni osnovni dohodak sa godišnjom cenom od 17 do 30 milijardi evra za bazu Pokreta pet zvezda na jugu, a i poništava se prethodno povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Velike su šanse da će populistička vlada rekordno brzo poništiti sav rad demokratskih vlada Rencija i Đentilonija koje su uspele da zaustave rapidan rast javnog duga koji se nalazi na oko 130% BDP-a, kao i da umanje državni deficit. Velike su šanse da će sledeća vlada naslediti javne finansije ruinirane od nekontrolisane potrošnje, koja će odlično poslužiti Ligi i Pokretu pet zvezda da dobiju još jedne izbore, verovatno vanredne, potrebne da Salvini dupliran rejting pretvori u mandate.

Demokratska partija je u poređenju sa ostalim italijanskim strankama po kvalitetu kadrova, tehnokratije, stručnjaka i programa „crveni ferari“. Italijanski populisti su u poređenju sa demokratama, naročito ako govorimo o Pokretu pet zvezda, neki stari model fijata 127. Ono što je razlika zbog koje ovaj fijat 127, koji u normalnim okolnostima ne bi prošao tehnički pregled, vodi u trci sa crvenim ferarijem, je što ima pun rezervoar i troši malo goriva. Dok populisti svoje političko gorivo stiču kroz populističke napade i eksploataciju strahova stanovništva, demokrate uprkos kvalitativnoj prednosti imaju prazan politički rezervoar i nemaju više privlačan narativ koji bi njihov tehnokratski potencijal pretvorio u glasove iz kojih bi njihov politički motor mogao da radi. Dok crveni ferari ne pronađe svoje gorivo, populistički fijat 127 jedino može zaustaviti kvar na putu, zbog niskog kvaliteta delova koji ga čine. Do tada, ne bih voleo da budem u koži italijanskih građana.

Autor je programski direktor organizacije „Novi treći put“