Istina se nalazi iza gomile laži

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

To traje već godinama, sa smenjivanjem nepoćudnih predsednika i izvozom demokratije, u poslednje vreme u arapske zemlje, bogate petrolom. Na uvođenje demokratičnosti pre arapskog poluostrva na meti su bili i drugi „nerazvijeni“ delovi sveta: Latinska Amerika, Sovjetski Savez, Balkan… I uvek isti scenario, sa varijacijama na temu.

Vreme da zapadni i (istočni) novinari stvari nazovu pravim imenom i kažu da je krivica za bujanje ekstremnog islamizma na strani tog istog zapada nije na pomolu. Nećemo ga verovatno ni doživeti. Plaćenici Al-Kaide i ISIL jesu „made in USA“, i to su francuski generali potvrdili pred Senatom. „Kadriranje“ terorista pod specijalnim službama Amerike, Izraela, Engleske, Francuske… sve propraćeno tišinom. Monopolišući sve medije, kao svi ostali političari i francuski su verni samo sebi.

Ovaj masakr u Parizu (nađena je i prigodna floskula – najveći napad na Francusku od Drugog svetskog rata) rezultat je petnaestogodišnje ratne logike. Treba promeniti ciljeve, a ne saveznike. U miru, ne nastavljajući logiku rata u koju su se zapadne države same ubacile. Rat u Maliju i prisustvo francuske vojske u Centralnoj Africi, ovog puta i ne spominjemo jer nisu tema.

Svaki novi rat bio je „iskorenjivanje“ terorizma, koje se odužilo. Dok teroristi nisu stigli do Pariza i trga Republike (bukvalno i simbolično). Jesu li teroristi predsednici evropskih država koji su pomagali i sledili Amerikance da proizvedu rat u arapskim državama? Zašto su prećutno prihvaćene dvostruke vrednosti za ljudske živote: naše zapadne i one ostale. Eto šta se dešava kada Francuska „interveniše“ na Bliskom Istoku bez ikakvog ovlašćenja, nacionalnog mandata, kao da živimo u vremenu topova i baruta. Svaki prodati rafal gde je Sirija bila savršen poligon za demonstraciju, sada je pun krvi nedužnih Parižana koji su svoju nedelju završili, zauvek.

Ja sam Pariz. U ime čega? „Zemlja ljudskih prava“, slobode, jednakosti i bratstva su lepe reči, ali Francuska je pre svega jedna od najvećih izvoznica oružja u svetu. Pandorina kutija „mrtvih“ je otvorena slepim praćenjem atlantske diktature koju je ozvaničio prethodni predsednik Sarkozi potpomognut medijskom kreaturom BHL (koji sebe naziva i filozofom) u Libiji. Da li su u petak ovo bili „umereni“ teroristi ili oni drugi? Zapad ih je oduvek delio na dobre i loše.

Pariski masakr povećaće antiemigratsko raspoloženja u zemlji i baciće u naručje ekstremne desnice ne mali broj Francuza. Najlakše i najpraktičnije je sada optužiti sirijske i ostale izbeglice. Radikalizacija muslimanskog francuskog stanovništva shvaćena je kao odmazda za francusko učestvovanje u napadima na Islamsku državu, ali ne radi se samo o tome. Ovi ljudi trpeli su prisustvo Francuske na svojoj teritoriji više od 150 godina, teškom mukom i uz velike žrtve oslobodili su se kolonijalizma, da bi posle Drugog svetskog rata bili masovno dovedeni da izgrađjuju zemlju i rade najneplaćenije i najteže fizičke poslove.

Danas im nije mnogo bolje. Ekonomski su odvojeni od ostalog društva a kulturna, ekonomska i socijalna zapostavljenost i zaostalost donosi retko kada nešto pozitivno. NJihovi unuci danas, bez posla i perspektive, laka su meta za versku zaslepljenost i za propovedi mržnje u džamijama predgrađa. Što ni u kom slučaju ne opravdava njihovu krvoločnost.

Da se stavi tačka na ova i slična varvarstva treba obustaviti neokolonijalne operacije i ne podržavati kriminalce koji su „prijatelji Francuske“, kao što su Katar i Saudijska Arabija (gde demokratija i Dan ponosa još čekaju svoj momenat), i koji finansiraju ove pokrete. Eto šta stvaraju posledice ideologije jedne istine i jedne moći. A stradaju uvek isti.

*Autorka je saradnica Danasa, živi i radi u predgrađu Pariza, Sen Moru