Evropski projekat trenutno podrhtava, ali siguran sam da će dužnička kriza u evrozoni biti savladana i da će biti izgrađena integrisanija i efikasnija Evropa. Međutim, da bi unapredili Evropu, mora biti rešena ne samo kriza suverenih dugova; odnosi sa tri velike zemlje evropskog istoka – sa Turskom, Rusijom i Ukrajinom – moraju biti postavljeni na sigurnije temelje.
Pripadam generaciji Španaca koji su živeli u tranziciji od diktature ka demokratiji pre četiri decenije. Za nas je Evropska unija bila san. Znali smo da citiramo Ortegu i Gaseta: „Ako je Španija problem, Evropa je rešenje.“
I sada veoma iskreno verujem da je Evropa rešenje, naročito za društva koja treba da osnaže svoju demokratsku tradiciju, ili da je, štaviše, tek uspostave. Tešnji odnosi Turske, Rusije i Ukrajine sa Evropom mogli bi da im donesu mnoge koristi koje smo mi u Španiji uvek povezivali sa Evropom.
Iako je Turska kandidat za člana EU, pregovori sa njom se odvijaju veoma sporo, što je strateški besmisleno jer Turska ima snažan autoritet na velikom delu Bliskog istoka (verovatno i šire). Od Sirije do svih zemalja arapskog proleća, turski uticaj je i te kako značajan te dalja saradnja EU sa Turskom može doneti samo korist.
EU već ima razrađen kanal komunikacija sa Turskom kada je reč o političkim pitanjima. Ali, to neće rešiti priču oko članstva. Iskreno se nadam da će Turska postati član EU, jer zemlja koja je muslimanska, demokratska sa većinski mlađim stanovništvom može da donese Uniji novu vitalnost. Debata oko turskog članstva mogla bi da postane još žešća u drugoj polovini godine, kada Kipar preuzme šestomesečno predsedavanje EU. Turska, da ne budemo naivni, neće priznati današnji Kipar kao isključivog predstavnika ostrva. Ono što dodatno komplikuje stvar jesu otkrića nafte blizu obala Kipra. Svako ko planira da izvlači naftu odatle zapetljaće se u veliki pomorski spor. Kipar će tvrditi da rezerve leže unutar njegovih teritorijalnih voda, dok će Turska osporavati teritorijalne vode Kipra, jer ta zemlja, na kraju krajeva, za Turke i ne postoji.
Rusija je drugačija vrsta komplikacije za Evropu. Vladimir Putin, koji je sada ponovo predsednik, mogao bi biti ista osoba kao i pre, međutim, Rusija se promenila. Talasi protesta u Moskvi i širom zemlje otkrili su da je njegova moć ograničena. Formiranje nove vlade pokazaće mnogo o odnosima između konzervativaca i liberala. Glavni ulog su milijarde dolara javne imovine, zahvaljujući privatizacionom planu koji je doneo Dmitrij Medvedev.
EU ima okvir – Partnerstvo za modernizaciju dogovorenu sa Medvedevom – koje bi moglo da bude veoma korisno. Prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju trebalo bi da osigura igru po međunarodnim pravilima. Ruska privrženost pravnom okviru STO trebalo bi da načini ekonomske odnose mnogo stabilnijim i predvidljivim. Prethodno je prijem Rusije u STO blokirala Gruzija. Od veta je digla ruke prošle godine, nakon podviga elegantne diplomatije kojom su uspostavljeni mehanizmi granične kontrole bez priznanja otcepljenih regiona Južne Osetije i Abhazije, bilo kao delova Gruzije ili kao nezavisnih država.
Sadašnji problemi u Ukrajini ukazuju da elegantno rešenje možda ne bi bilo ni dostižno ni dovoljno. Ukrajina, sa kojom sam imao posla od kako je stekla državnu nezavisnost, za mene je bila velika frustracija. Bio sam uključen u pregovore koji su doveli do mirnog okončanja „narandžaste revolucije“. Ali, kasniji sukobi između lidera revolucije Julije Timošenko i Viktora Juščenka, bili su toliko destruktivni da je Viktor Janukovič, čije je manipulisanje na izborima 2004. i dovelo do revolucije, sada šef države, dok je Timošenkova je u zatvoru.
Za EU, Ukrajina je i dalje ozbiljan problem. Sveobuhvatni sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Unijom još nije potpisan, zahvaljujući pre svega hapšenju Timošenkove i drugih. Na sreću, imajući u vidu da je Unija privlačna za većinu Ukrajinaca, i dalje ima nade da će sirovi realizam ubediti Janukoviča i vlast da se vrate na put koji bi omogućio potpisivanje sporazuma.
Evropska meka moć je promenila mnoge stvari u mnogim zemljama tokom protekle dve decenije, podstičući lidere i građane da reformišu svoje ekonomije i ojačaju demokratske vrednosti i institucije. To se i dalje može činiti sa Turskom, Rusijom i Ukrajinom. U suprotnom, zbog svoje nepažnje i nerada, Evropa bi u ovim državama mogla da izgubi ugled, uticaj i ekonomske šanse.
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Autor je predsednik Centra ESADE za globalnu ekonomiju i geopolitiku i saradnik institucije Brukings Copyright: Project Syndicate, 2012. www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
