Vučićev režim jede svoju decu, pokazalo je nekoliko slučajeva onih koji su ostavljani na milost i nemilost Njega Jednoga.
Žvakani su i Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović. Bivši ministar kampanjom da je formirao paralelnu kriminalnu strukturu u MUP-u koja je prisluškivala i davala logistiku kriminalnoj grupi koja je htela da izvrši atentat na Onoga u kojeg se ne dira, zažvakan je dovoljno da ga u sadašnjoj kampanji nema ni u obrisima.
Ni bivša ministarka nije u kampanji. Nju su žvakali i naprednjački i radikalski zubi optužbama da je (pre)bliska ambasadi SAD i da se enormno bogati, a odluku da se “samoispljune” u opoziciju donela nakon što nije ponovo postavljena na mesto ministarke.
Žilavijom od Stefanovića i Mihajlović pokazuje se Socijalistička partija Srbije.
Ovih dana naslovne strane režimskog Kurira obuzima onaj koji se obogatio dok je bio na vlasti, ali ne za 619 miliona evra i nema riđu kosu, čak dlake na glavi uopšte nema, iako ono što mu se “stavlja na teret” predstavlja opozicionara koji je “vlažni san” svakog urednika režimskog glasila.
Optužuju ga za pranje novca, uništavanje i trgovinu prirodnim bogastvima Srbije, veze sa kriminalnim miljeom, uzimanje kokaina, pravljenje paralelnog kriminalnog sitema u javnom preduzeću.
Sve to mu je omogućilo da “poseduje stambenu zgradu u elitnom delu Novog Sada, kao i luksuzni ugostiteljski etno-objekat u Malom Zvorniku”.
Ne što nije riđ, nego čak nije ni opozicionar – ove optužbe idu na račun direktora JP “Srbijašume”, Igora Braunovića.
Jedno od glavnih lica kampanje SPS-a i Jedinstvene Srbije. Čak ima i svoj zasebni bilbord, sa amblemom udruženja čiji je predsednik – “Naša Drina”.
I tako iz dana u dan, nekad je na meti Dušan Bajatović, nekad Braunović, a nekada i onako đuture.
Nije po sredi nikakva želja za ispunjenjem javnog interesa, pozivanje nadležnih da reaguju, već još jedna epizoda pokušaja smanjivanja rejtinga liste socijalista.
Proteklih godina nema predizborne kampanje u kojoj se na traci režimskih strojeva za dehumanizaciju nije našao bar neko od socijalista ili njihovih koalicionih partnera.
Da predsedniku dragi mediji ne prezaju ni od čega, pokazuje i to da su, ne baš tako suptilno, Dragana Markovića Palmu doveli u vezi sa pričom o “političaru pedofilu”.
Predizborne vreme 2020. godine, dobar deo opozicije je u bojkotu, SNS-u nikad lakše nije da formira vlast.
Igor Jurić, borac za bolji sistem i lakše nalaženje otete i nestale dece, iznosi priču o političaru pedofilu, ne govoreći njegovo ime.
Razlog: nedobijanje garancija zaštite porodici žrtve od strane MUP-a.
Kurir prenosi priču, uz koju postavlja siluetu koja neodoljivo podseća na Dragana Markovića Palmu.
Nekada se i socijalisti same nameste, kao onda kada je njihov poslanik tokom sednice na kojoj se raspravljalo o Kosovu ove godine, onda kada su, pisalo se u režimskim medijima, desničari hteli da biju Onog u kojeg se ne dira, gledao porno snimak. Tada je i Braunović bio sredstvo za kampanju protiv Dačića zbog govora na sednici koji bi glad mogao da potpiše bilo ko od tih desničara.
Jasna je poruka – nećete sa nama u vlast, bićete pedofili, kriminalci, kokainski zavisnici, ma ima na gore od Đilasa da vas napravimo.
U glavi Njega Jednoga vrzma se i misao – šta ako, usled rezultata SPS-a, bude morao da stvarnim učini njihov slogan “Ivica Dačić – premijer”.
Dokle će socijalisti hriščanski da okreću od medijskih šamara modre obraze i “gutaju” ovakve natpise? Dokle god budu imali interes za to.
A Braunović? Biće taj podmiren i nakon izbora, naplatiće ovaj duševni bol, ali onako – nezvanično.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.