Iz atentata u atentat

Između ostalih karakteristika javlja se uverenje deteta da može svojim mislima, mentalnim slikama i postupcima da utiče na ostvarenje željenih situacija ili izbegavanje ne željenih. Zbog nekonzistentnih ego snaga, dete, ponekad, doživljava sebe ili svoje najbliže kao svemoćne ili sveznajuće.

Kod nekih ljudi, ovaj period se ne završava prelaskom u složenije forme mišljenja, već se produžava u odraslo doba, utičući na ostale psihičke funkcije, što uslovljava specifičan test realnosti i ozbiljne probleme u povezivanju uzroka i posledica i logičkom zaključivanju. Ako se takva osoba, spletom nesrećnih okolnosti, nađe na vodećoj poziciji u nekoj zajednici, nastaće razvojni zastoj a zatim i urušavanje kohezivnih snaga tog sistema. Srbiji i Srbima se, po želji većine, dogodio takav čovek.

Njegovo infantilno, prelogičko, mišljenje modelira način odlučivanja, komunikaciju sa sobom i drugima, anticipaciju i emotivnu ekspresiju. Kako bi takvo mišljenje neometano stvaralo željene slike okružio se osobama bez karaktera, identiteta, časti i morala. One malo znaju, ali se iskreno dive onome koji ih je postavio da budu figure u njegovoj predstavi. Njihovi hvalospevi i bespogovorna poslušnost hrane ego, da uzleti do neslućenih visina, odakle je pogled maglovit i ne ugrožavajući. On ne veruje nikome, i svakodnevno proverava lojalnost svojih slugu.

Prija mu kad čuje da „nebrojano mnogo“ prijatelja i rođaka, neke nesrećnice, ko bajagi, poslanice, žele da ostane doživotni predsednik. Ili kad neka druga lutka sa konca zavapi pred poslanicima da se „utrostruči budžet“ za njegove potrebe. Ne interesuje ga što su te besmislice naručene, važno mu je da mu budu šlagvort u nekom od svakodnevnih obraćanja, kako bi mogao da naznači da je skroman, vredan, radan i predan ideji o prosperitetu države, koja nikada nije bila stabilnija, bogatija i mirnija.

Sve to izgovara lako jer misli da tako treba da bude, a ako tako misli, onda tako i jeste. On je istina „koju sipa brzinom munje“, pregalac, vizionar, pravednik, mudrac i sve što mu u određenom trenutku padne na pamet. I zato bi on da bude soko jer bolje je „biti soko jedan dan, nego miš sto godina“. Taj soko sa visina do kojih seže može da ugleda miša i da ga rastrgne. NJegove misli na taj način percipiraju sve one koji osporavaju njegovu nemerljivu vrednost i neponovljivost.

Mrzi ih i gnuša ih se, ali ne može da ih rastrgne kao miševe jer ne zna koliko ih je i da li možda među njime nema nekih orlova, koji , po zakonima prirode, lako mogu da raščerupaju sokola. Misli ga upozoravaju da njegova jedinstvenost i neponovljivost izaziva one druge, nesavršene, da ga unište.

Pominjući brojne, na njega, planirane atentate, projektuje strah, koji će biti anuliran, ako o njima govori i naredi svojim glasnogovornicima, da i oni to neprestano ponavljaju. Te mentalne slike imaju cilj da pokrenu „svemoćne“ misli, koje će takvu mogućnost isključiti. Zbog toga on glasno izgovara da se ne plaši, i da ne nosi pancir, niti će ga nositi.

Njegove čudotvorne, magijske misli su pancir i ogledalo u kome vidi samo sopstveno privlačno i pametno lice. One su učinile da on ima svoju uređenu i prosperitetnu državu u kojoj je voljen i slavljen. U njoj nema mesta za nezadovoljne, siromašne, obespravljene i unesrećene njegovim vizijama.

Oni mogu da potraže neku drugu državu ili da shvate da su izdajnici, strani plaćenici i neprijatelji sa kojima će se obračunavati, jer zna da je u pravi i da „predaje nema“ . Sa njim, takvim, nam je zagarantovana propast, koju većina ne anticipira .

Autorka je neuropsihijatar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.