Iz Berlina dva aršina

Tome je prethodilo uvođenje taksi na robu iz Srbije i BiH od čak 100 procenata, a srpska strana je nastavak dijaloga uslovila ukidanjem taksi. Iako su zvaničnici i EU i SAD više puta pozvale institucije u Prištini da takse ukinu – od toga nije bilo ništa. Da li su lideri na Kosovu zaista toliko politički uticajni da se ogluše na poruke iz Berlina i Vašingtona, ili je u pitanju nešto sasvim drugo?

U Prištini i Beogradu su u dva navrata boravili savetnici Angele Merkel i poslanici Bundestaga, ali i komesar EU Johanes Han. Ni to nije dalo neke  rezultate, a spekuliše se da je u pitanju žestoko protivljenje Berlina i kancelarke Merkel „razmeni teritorija“, ovde popularno nazvanoj „razgraničenje“, što se smatra idejom Beograda – uz podršku SAD i visokog zvaničnika Džona Boltona.

Novinar i odličan poznavalac nemačke politike Nemanja Rujević kaže da je neslaganja između Berlina i Vašingtona bilo i ranije:

„Tek što je Vučić došao na vlast 2012. godine – bio je tada „prvi potpredsednik Vlade“ – već je Angela Merkel etablirala neku vrstu paralelne spoljne politike za problem Kosova tako što šalje poslanike svoje Hrišćansko-demokratske unije da, tobože kao stranačka delegacija, plasiraju stavove kancelarke. Onomad je pokojni Andreas Šokenhof u Beograd doneo famoznih sedam tačaka od kojih je ključna bila ‘formalno-pravno obavezujući sporazum o dobrosusedskim odnosima’ Srbije i Kosova. Tada je to zvučalo kao egzotika, ali danas znamo da je zvanična politika i Nemačke i Evropske unije.

Iako nema konkretnih dokaza za tu tvrdnju, delim mišljenje da su Vučić i Toma Nikolić tako nešto otprilike obećali gde treba još kad su bili u opoziciji. Na tom su se putu držali potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013, ali je onda stvar prikočena. Oni kojima je obećano „rešenje Kosova“ sada se pitaju da li im se investicija u Vučića isplatila i pritiskaju ga da konačno završi sa pogođenim poslom.

Ruku na srce, sve i da je Vučić isprva hteo da ekspresno uspostavi „dobrosusedske odnose“ sa Republikom Kosovom, Priština mu to nimalo nije olakšavala – od ignorisanja formiranja Zajednice srpskih opština, preko političke nestabilnosti u Prištini, zađevica Tači-Haradinaj i trke u nakaradnom patriotizmu pa sve do uvođenja drakonskih carina na srpske proizvode.“

Politički analitičar Mišel Zubenica ima slično mišljenje:

„Vašington i Berlin se odavno nalaze u određenom geopolitičkom obračunu iako su obe zemlje deo zapadnog bloka. Na Kosovu se naročito vidi njihovo razmomilaženje u spoljnoj politici, i u ovom konkretnom slučaju američki stav je mnogo bliži srpskim interesima nego što je to trenutni stav i politika Nemačke.“

Rujević nastavlja: „Pre će biti da se Vučić priklonio staroj Dačićevoj ideji o podeli Kosova, ispravno računajući da su u Vašingtonu pragmatičniji po tom pitanju nego u Berlinu. Ta buba je poslata u uho Hašimu Tačiju, ali i vrhu američke administracije – Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je eksplicitno rekao da SAD nemaju ništa protiv bilo kakvog dogovornog rešenja niti famozne „korekcije granica“ (Tači) to jest „razgraničenja“ (Vučić).

Čini mi se da je Berlin ostao pomalo usamljen u tvrdom stavu da Srbija ima da prihvati/prizna Kosovo u postojećim granicama. Svi emisari Angele Merkel – i ona sama – zato ponavljaju da su granice nedodirljive, da novo crtanje granica na jednom mestu može imati domino-efekat na Balkanu. Sa jedne strane, to je možda tačno. Sa druge strane, Berlinu je teško da se protivi rešenju – makar ono uključivalo znatne promene granica – ako se o njemu dogovore Beograd i Priština. Zar bi iko mogao da brani Nemcima i Dancima da menjaju svoju državnu granicu kako hoće?

Pozadina čvrstog stava Berlina je, naslućujem, to što u slučaju bilo kakvih sukoba, egzodusa ili zlokobnih „humanih preseljenja“ i „razmena stanovništva“ kakve znamo iz devedesetih izbegličke struje neće teći ka Americi nego ka Nemačkoj. A to na neugasivu izbegličku krizu nikome u Nemačkoj ne treba. Pozitivno za poziciju Merkel je u ovom slučaju što eventualna dogovorena „korekcija granica“ uopšte nije na vidiku – veći deo kosovske političke scene to odbija, spreman čak da zaoštri odnose sa Vašingtonom, i nema naznaka da će u Prištini uskoro vladati neko ko bi imao moć kao što je Vučić ima u Srbiji pa da može da nametne rešenje kakvo hoće ili kakvo je obećao nekome.“

Rujević kaže i da postoji veliki broj spornih tačaka Berlina i Vašingtona -„Razmimoilaženje interesa Berlina i Vašingtona vidimo svakog dana na raznim poljima. Izdvajanja za NATO, špijunaža NSA i korišćenje baze Ramštajn, kaznene carine između SAD i EU, gradnja Severnog toka 2, nemački masni suficit u trgovini sa Amerikom… Tramp već mesecima preti da će uvesti drakonske carine na nemačke automobile, a to bi za nemačku ekonomiju bio potop. Sva je prilika da će Kosovo, kao toliko puta do sada, biti sitniš za potkusurivanje. Na tom primeru Nemci svakako ne bi bili spremni da zatežu stvari sa Amerikom do kraja – ali, ponavljam, ta „korekcija granica“ nije na vidiku.“

Na kraju, ostaje nam da vidimo da li će takse ipak biti ukinute, te da li će posle izbora za EU parlament dijalog u Briselu biti nastavljen – možda i u nekakvom formatu. Ili će kao i do sada biti – iz Berlina dva aršina.