Iz šupljeg u prazno

… predstavili strateški dokument „Mere za podršku rađanja“ kojim bi trebalo da se podstakne „opstanak nacije“ i nekako predupredi nestajanje Srbije sa mape sveta u idućih 50 godina.

Gledajući i čitajući ovu reklamnu kampanju čoveka koji je pre samo godinu dana na sva usta prozivao porođajnu mafiju kako otima novac od države ne bi li ostajala kod kuće čuvajući decu, kmečanje oko slogana koji će, jelte, uticati na rađanje više beba, kao i užasavajuće mešanje u pravo na raspolaganje sopstvenim telom – abortusi će ubuduće moći da se obavljaju samo po proceduri, u ovlašćenim institucijama; ali pre toga da pokažete ultrazvuk.

Imajući na umu sve ono što se dešavalo u poslednjih nekoliko godina na planu povlačenja države iz socijalne sfere i smanjenje svih socijalnih davanja pod plaštom izlaska iz krize, ne mogu a da ne budem zgrožena licemerjem i demagogijom onoga što se potura građankama i građanima Srbije.

Majka sam troje dece. Preživela sam četiri porođaja i smrt jedne bebe. Imam puno pravo da vam u lice kažem šta mislim o vašim merama, i da pri tome ne biram reči.

Jedan od mojih sinova mi je pre neki dan rekao: „Mama, ne budi tužna, ali ja odlazim odavde čim budem mogao. Ovde nema budućnosti“. Drugi sin je već otišao. Ćerka će verovatno za braćom, čim dovoljno odraste.

Vidite, samoproglašeni raspolagaoci budućnošću Srbije, vi ste najodgovorniji za ono što nam se danas događa. To što u Srbiji ima sve manje beba rezultat je vaših politika, a ne samovolje očeva i majki. Da ne idem u ne tako daleku prošlost ( u kojoj ste nas svi vi koji ste danas na vlasti posvađali sa čitavim svetom i uveli Srbiju u niz ratova koji su se završili katastrofalnim ekonomskim, socijalnim i društvenim stanjem), zadržaću se na sistemu koji održavate i unapređujete, a koji je u direktnoj suprotnosti sa svime što reklamirate na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

To je sistem u kojem se žene ne mogu zaposliti ako će rađati.

Sistem u kojem se porodilje otpuštaju s posla jer su se – porodile.

Sistem u kojem je ishrana porodilja u bolnici nakon porođaja katastrofalna, u kojem očevi gledaju svoje žene i bebe kroz staklena vrata, proturajući uloške i druge potrepštine krišom, kad i prigodne poklone doktorima i sestrama.

Sistem u kojem se porođaj pretvara u najgoru noćnu moru i u kojem svaka deseta žena odluči da zbog lošeg iskustva na porođaju više nikada ne rodi decu.

Sistem u kojem samohrani roditelji ne mogu naterati svog dojučerašnjeg bračnog partnera da plati neki mizerni iznos alimentacije.

Sistem u kojem se samohrani roditelji i njihova deca posmatraju kao potencijalni paraziti na društvenom tkivu.

Sistem u kojem se roditelji koji imaju teško obolelo dete snalaze kako god znaju i umeju ne bi li mu obezbedili potrebnu negu.

Sistem u kojem nema dovoljno vrtića, a i kada ih ima veliki deo roditelja ne može sebi priuštiti taj luksuz, pa čuvanje dece postaje obaveza baka i deka ( ako ih imate).

Sistem u kojem velika većina parova nema sopstveni stan i zavisi od milostinje roditelja.

Sistem u kojem se podrazumeva da je ženina obaveza da rađa, brine se o kućnim poslovima, neguje stare, dok istovremeno radi.

Sistem u kojem žene na selu nemaju zdravstveno osiguranje niti mogućnost redovnih lekarskih pregleda.

Sistem u kojem sudovi podržavaju lopove, a samohrane majke isteruju na ulicu (zajedno sa decom) iz njihovih stanova.

Sistem bez pravde.

Sistem u kojem nikada nemaš sigurnost.

Sistem u kojem ne vidiš budućnost.

Da zaista imate dobre namere, ne biste populacionu politiku sveli na ova marketinška obećanja. Onaj ko zaista želi da Srbija ne nestane, potrudiće se da se ovaj nakaradni sistem promeni. A tek kada Srbija bude postala zemlja u kojoj se lepo i rado živi – tada će se i rađati više dece, sa ili bez novčane stimulacije države.

Autorka je članica GO Dosta je bilo