Iz vanrednog, u redovno stanje nebrige za levu obalu Dunava

Pumpe izbacuju zarobljenu vodu iz poplavljenih kuća i imanja, radnici komunalnih gradskih službi čiste i dezinfikuju oblasti koje su zagađene fekalijama, besplatno se odvozi kabasto đubre, a građani suše zidove, uklanjaju blato i spasavaju šta se spasti može.

Deluje da će se zaista život na levoj obali Dunava vratiti u “normalno stanje”. Samo što normalno stanje u ovom delu grada znači nastavak muka i neadekvatnih uslova za život naših sugrađana. U tom normalnom stanju koje priželjkuje gradonačelnik i zbog koga bi građani trebalo da budu srećni, redovna je pojava da fekalije plivaju po kanalima ili da otpad završava na nelegalnim deponijama po poljima, a smrad se širi naseljima. Normalno stanje za levu obalu znači da nema kanalizacije i asfaltiranih ulica, da je više od 80% objekata nelegalno, da nema adekvatnog javnog prevoza, da na skoro sto hiljada stanovnika ima jedna srednja škola, a kulturni sadržaji ili prikladan javni prostor su maštarija.

Normalno stanje o kome priča gradonačelnik je ono u kome ulice, automobili, dvorišta, bašte, podrumi, kuće i čitava naselja budu ekspresno polavljena, a imovina građana oštećena. Poplave su za levu obalu Dunava deo tog normalnog stanja jer se one u nižim područjima dešavaju pri svakoj većoj kiši, podzemne vode  redovno podižu i na površinu iznose sadržaj septičkih jama.  Ta ista “normala” podrazumeva da ionako retko prisutna kišna kanalizacija ne može da primi dovoljnu količinu vode, da kanali duž cele leve obale ne mogu da odvode kišnicu jer su zarasli u travu i puni su đubreta i fekalija, a pumpe ne rade.

Iako su problemi na ovoj obali Dunava po pravilu složeniji i krupniji zbog neplanske gradnje, ipak u oblasti vanrednih situacija, poplava, održavaja infrastrukture i slično, oni dele sudbinu celog Beograda. Sudbinu koja kaže da je prioritet gradskim vlastima to da se iz budžetskih sredstava namenjenih vanrednim situacijama finansira kupovina novogodišnje rasvete. Čak 800 miliona dinara otišlo je u prethodnih pet godina za kupovinu lampica, jelkica, pahuljica. Ne manjka ni drugih bizarnih projekata, godola, ski staza, mega jarbola, muzičkih fontana… Koliko je javnih sredstava završilo u infrastrukturnim ulaganjima za odbranu od polava, održavanje pumpi, čišćenje kanala, izgradnju novih sistema za grad koji raste i klimu koja se menja nije poznato, ali jesu vidljivi rezultati tog ulaganja. Rezultati u smislu poplavljenih domaćinstava i imanja.

Zato građani leve obale Dunava ne žele normalno stanje, već ono u kome imaju neophodne uslove za dostojanstven život u kojem imaju i kanalizaciju, i pijaću vodu, i javni saobraćaj, i kulturni sadržaj, i osnovnu školu, i srednju školu, i šatalište, i park, i sve ono što čini jedan grad.