Iz „zlatnog doba“ dnevno pobegne 150 ljudi

Da li znate nekog ko smatra da je normalno da predsednik opštine egzistencijalno ucenjuje zaposlenu i piše joj kao je ljubka, želka i volka?

Da li znate nekog ko smatra da je normalno da prvi čovek opštine pokuša živog da spali novinara?

Ja znam jednog. Zove se Aleksandar Vučić i predstavlja se kao predsednik. On je pozajmio ime raznim Jutkama, Simonovićima i Vesićima i omogućio im da postanu to što jesu. On ih štiti dok rade to što rade. Nasuprot njih su zaboravljeni i obespravljeni. Nasuprot njih su ljudi koje ne štiti niko, ljudi prepušteni sami sebi. Nasuprot njih je Srbija koja veruje da nije normalno da se vređa, ucenjuje, maltretira, tuče i ubija samo zato što neko misli drugačije.

Da bi sakrio šta radi, Vučić je zarobio medije i ubio istinu. Za neposredne izvršioce izabrani su Beba Popović i DJ Žeks.

Kako bi zaštitio svoje saučesnike, Vučić je policiju i tužilaštvo oteo od časnih policajaca i tužilaca. On i njegova ekipa su, zajedno sa očevima, braćom i kumovima, Srbiju pretvorili u zemlju mraka i straha. U društvu u kome 1,8 miliona ljudi živi na ivici siromaštva, novokomponovana političko-finansijska elita se bogati izgradnjom mini-hidrocentrala i prodajom naših prirodnih bogatstava – rasprodajom naše zemlje. Iz njihovog „zlatnog doba“ mozgom za dostojanstvom i trbuhom za kruhom dnevno pobegne 150 ljudi.

Kada su pomislili da ne postoji ništa što ih može zaustaviti, pojavili su se heroji našeg doba, slobodni ljudi, koji su uvek spremni da kažu istinu, onu istinu pod čijim pritiskom pucaju naprednjačke laži, lopovluci i obmane. Oni su upalili svetlo i primili prvi udar besnih i moćnih koji su živeli u ubeđenju da su gospodari naših života. I samo posle godinu dana ništa više nije isto.

Godina koja dolazi je godina velikih promena. U Novoj 2020. godini svako od nas treba da odluči da li je Vesić ili je Zarić. Od nas zavisi. A nas je uvek bilo više. A kada zajedno demontiramo režim koji nam otima budućnost, za samo šest meseci Srbiju ćemo iz društva zvanja pretvoriti u društvo znanja u kome najbolji najlakše dolaze do posla, najvredniji najbrže napreduju, a svi zajedno pristojno živimo od svog rada.

Srećno!

Autor je predsednik gradske opštine Stari grad i funkcioner Stranke slobode i pravde