Izaći iza ponoći na ćošak

Razlog je prost – zato što ono što će Srbiji biti isporučeno kao „izbor“ kasnije ovog proleća – nije nikakav izbor – već primoranost na mentalnu i prostituciju karaktera, u uslovima potpune političke i medijske marginalizacije karakternih pojedinaca, neomogućene opozicije, programa, debata, ideja i argumenata.

Srbija nije pred izborima – Srbija je pred porazom – još jednim, u nizu poraza. Vladajuća stranka, neko će reći mudro, ja ću reći podlo, koristi spremnost određenih grupa stanovništva, da na mentalnu i prostituciju karaktera pristaje – zbog posla, budućnosti, dece, kredita – razloga je mnogo. Srpska napredna stranka se ponaša kao makro građana Srbije i tako i vodi zemlju, tako upravlja i tako i tretira sve one koji joj u zamenu za – štogod – da glas na izborima.

Na veliku žalost ove zemlje, grupe stanovništva koje pozitivno reaguju na ovu brutalnu eksploataciju ljudskih slabosti od strane Srpske napredne stranke, su i najbrojnije – siromašni i slabije obrazovani. Smešteni na dno piramidalne hijerarhije SNS-a, nisu ni svesni da cilj njihove eksploatacije nije ispunjen time što su oni preživeli još jedan dan u ovakvoj Srbiji, što su deca uvaljena u neko državno preduzeće, a rata za kredit plaćena, već što su poslužili da se stvore uslovi za još mnogo dana, nedelja i meseci bahaćenja za lelemude i neradnike iz vladajuće stranke.

Ovi takozvani izbori poslužiće samo tome da se podaništvo građana političkoj stranci još više istakne i podvuče kao neminovnost života u Srbiji, ali i podstakne među pojedincima koji se tome odupiru – da bude još jasnije da je samo pripadnost vladajućoj stranci smislen korak – da je svako odupiranje realnosti da je Vladalac Vučić svačija realnost, samo korak u bezdan i besmisao.

Zna se i pobednik, zna se i ko će biti prvi koalicioni partner, zna se i ko će sve prebaciti 3 procenta, uz svesrdnu pomoć vlasti i njenih medija, i tako imati ulogu omogućene opozicije. Pa čemu onda izbori? Osim ako vam je u redu da se takmičite u trci u kojoj vam je unapred određeno da ćete ih izgubiti, a gube svi osim glavnog makroa, učešće na izborima koji se održavaju u ovakvoj atmosferi je besmisleno. Histerija koja vlada društvom mora biti isterana na čistac, a svačija uloga ogoljena i objašnjena građanima na nacionalnoj frekvenciji i u najčitanijim štampanim medijima. Tek tada će izbori imati smisla.

Vladajuća stranka je moralnu i prostituciju karaktera ponudila kao izbor i istaknutim pojedincima i kreatorima realnosti koji rade u institucijama i medijima. Na nju su pristali tužioci, sudije, novinari, urednici medija, pojedinci iz omogućene opozicije, takozvani javni servisi, direktori i koordinatori rada u ključnim institucijama obrazovanja i kulture, te brojne javne ličnosti. Svi oni su promoteri te i takve skaradne stvarnosti pred onima koji su i dalje najbrojnija grupa – siromašni i slabije obrazovani, koji su i bukvalno daske koje ovima gore život znače. Te daske moraju prvo dobro popucati i to će, posle lažnih izbora, biti najvažniji zadatak bojkota.

Od učešća na ovim izborima poštenije je – daleko poštenije, a to će potvrditi i rezultati – izaći iza ponoći na ćošak. Zato što sve eventualne dobre i loše posledice tog čina snosite samo vi, ne primoravate na njih i celu zemlju. I sa svakim je i poštenije i bolje otići u krevet (metafora, prim. aut.), nego sa ovakvim Vladaocem.

Autor je publicista iz Novog Sada