Izaći u susret premijerki

Reče, međutim, da je ovo što živimo demokratska država i da je skupština, zbog nedostatka opozicije ocenjena kao nelegitimna.

Ne izgleda verovatno da su gospodar naseobine, njegovi vazali i sluge, naprečac prihvatili mišljenje opozicije da je vrhovno zakonodavno telo radilo nelegitimno gotovo godinu dana.

Ako je gospodar poslao svog glavnog glasnogovornika da to izusti, onda je moguće da je tu ocenu dao neko od koga, ovaj koji sve sme, zazire.

Ona, premijerka, je samo radila „svoj posao“ i bez ikakve mentalne ograde se hvalila velikim uspesima.

A svi ministri u njenoj vladi predstavljaju grupu časnih, visoko profesionalnih, moralnih ljudi, koji izgaraju na poslu, kako bi Srbima i Srbiji bilo bolje.

Zaista su ona i svi oni radili predano za onoga koji ih je tu postavio.

Ma koliko bila odvojena od realnosti, negde, u nekom očuvanom ostrvcu samospoznaje, zna da objektivno ne poseduje ni jedan kvalitet koji bi je preporučio da zauzme poziciju koju danas ima.

O ekonomiji zna veoma malo, a još manje o drugim rukovodećim i organizacionim poslovima.

Neprevaziđene frustracije iz nekih ranijih perioda života čine je nesigurnom i anksioznom.

Zbog toga često gubi misaonu nit i teško može da saopšti suštinu ka kojoj je krenula u izlaganju.

Bazično osećanje nedovoljnosti zahteva da ulaže veliku mentalnu energiju kako bi održala ravnotežu između unutrašnje bure i manifestovanog ponašanja.

Osim bliskih osoba i onih koji od nje zavise, druge ljude percipira površno i jednostrano. Ma koliko se trudila da izgleda opušteno, pretežno se oseća ugroženom i neprihvaćenom.

Od tih osećanja se brani prezirom i prostaklukom. Od svih sumnji, strepnji i osećanja insuficijentnosti izlečila se kada ju je vrhovnik odabrao i postavio je na visoku funkciju.

Njenu transformacija je izazvala spoznaja da je odabrana.

Za nju nisu glasali tamo neki anonimni, nevažni ljudi.

Nju je direktno odabrao onaj kome se bez rezervno divi i koji je, svakim svojim delom i izgovorenom reči, impresionira.

Sa pozicija „odabrane“ počinje sebe i okruženje da gleda drugačije.

Oseća se zaštićeno i moćno.

Samokontrola joj se smanjuje, prezir i bahatost rastu.

Sve svoje skromne mentalne resurse koristi da zadovolji gospodara i ostane u njegovoj milosti.

Čak i javno izjavljuje da joj je prioritetni zadatak da mu sačuva život.

Premetnula se u njegov militantni alter ego, spremna da grebe, ujeda i uništava svakoga ko o njemu izgovori nešto što proceni kao laž i klevetu.

Iskreno doživljava i veruje da je on ne pogrešiv, u svemu ispravan i nadmoćan. Ogledajući se u njemu, vidi sebe kao nosioca svih uzvišenih svojstava, koje mu je dodelila.

Kao ona, kojoj je ukazana milost da bude „odabrana“, misli da joj pripada vila u koju se nedavno uselila, da ima pravo da dodeljuje bratu unosne poslove i ne oročeno uživa u svim blagodetima.

Veruje da bi ona i sva ostala gospodareva pratnja živeli u miru i idili kad ne bi bilo lažljivih novinara iz “ tajkunskih medija“ i izdajničke opozicije.

Prema njima uz prezir oseća i mržnju, koju retko uspeva da sakrije. Njima ne bi nikada izašla u susret, ako joj, onaj koji ju je uzdigao, ne naredi drugačije.

Sa njim će, nada se, još dugo uživati u virtuelnom svetu koji je on koncipirao i kreirao. Ne razmišlja da bi nešto moglo da „krene po zlu“ jer ne anticipira takav scenario. Njen svet zauvek treba da ostane bogat i šaren uz ovog ili nekog drugog gospodara.

Autorka je neuropsihijatar