Izazovi u odbrani od diskriminacije

Strazburška deklaracija Saveta Evrope o Romima je značajan politički podsticaj da se u tom smeru preduzmu konkretne mere.

I Okvir Evropske unije za nacionalne strategije za integraciju Roma do 2025. predstavlja korak koji romski aktivisti iz cele Evrope odavno traže.

S druge strane, postoje neki zabrinjavajući trendovi. Evropske institucije s oprezom odgovaraju na politike koje su očigledno destruktivne po osnovna prava Roma, gotovo u čitavoj Evropi.

U nekoliko ključnih trenutaka države članice su, time što su otvoreno odbacile takve izraze zabrinutosti, potpuno obezvredile evropske pozive da se prekine s isključivanjem Roma.

To je, u određenoj meri, potkopalo napore da se naglasi značaj isključivanja Roma. Romi u celoj Evropi pažljivo prate takva dešavanja.

Postoji duboki skepticizam u pogledu pitanja da li postoji čak i mogućnost pozitivnih promena za Rome, ili su sve deklaracije samo formalnog tipa – to je osećaj koji je već široko rasprostranjen među Romima na celom kontinentu, a stalno se pojačava kad međunarodne institucije ne uspeju da sa uspehom reše kršenja prava koja su izvršile države ili njihovi predstavnici.

U isto vreme se pojačavaju novi glasovi ekstremne desnice i čini se da raste prezir prema bilo kakvoj „pozitivnoj diskriminaciji“ Roma.

Na mnogim mestima, gde god se pojavi bilo kakva afirmativna mera prema Romima, ona često nailazi na osudu većinskih naroda, čime se postepeno stvara osećaj da Evropa Rome neće nikad moći da prihvati kao svoje punopravne građane, već da će ih tolerisati, naravno ukoliko nastave da budu nevidljiva populacija autsajdera, ili ukoliko se odreknu bilo kakve veze s romskom zajednicom i utope se, odnosno „asimilišu“ u „većinu“.

Danas u Srbiji je mladih Roma na univerzitetu više nego ikad pre. Oni su profesionalno osposobljeni, zaposleni u ministarstvima i policiji, ili rade za lokalne ili regionalne uprave. Romi su i vrlo aktivni učesnici u razvoju privatnog sektora.

U odnosu na pre deset godina, ovo je značajan napredak. Takvo napredovanje svedoči o tome šta je sve moguće kad zajednice, donosioci odluka, porodice i pojedinci ujedine napore da bi se borili i sa najtežim oblicima isključivanja.

Međutim, bez stalnog i neprestanog ulaganja napora, takvi uspesi su krhki i moguće je vraćanje na staro. Do sad ostvareni napredak bled je u poređenju s obimom i dubinom isključenosti koja je danas dominantna u nekim oblastima života romske zajednice.

Nedostaci u četiri „prioritetna područja“ identifikovana u okviru Nacionalne strategije za integraciju Roma – obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, stambeni smeštaj i zapošljavanje – moraju hitno da se rešavaju.

Države članice bi trebalo da obezbede da njihovi domaći propisi i praksa budu u skladu s pravilima Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog komiteta za socijalna prava u ova četiri područja.

Naročito je važno da romska deca bez odlaganja nastave sa uključivanjem u opšti obrazovni sistem, te da im se da odgovarajuća podrška, kako bi napredovali i ostvarivali još veće uspehe u školovanju.

Da bi se ostvarila istinska socijalna uključenost Roma u Srbiji, potrebno je da se prekine paksa njihovog prečestog osuđivanja, i onda kada jesu, ali i kada nisu nešto skrivili.

Da bi se delovalo po ovom imperativu, odnosno da bi se pronašla adekvatna rešenja, država mora istinski da sarađuje sa romskim organizacijama i civilnim društvom.

Moraju da prihvate prave i istinske vrednosti ovog naroda, a ne one nametnute.

Romske vrednosti nisu prosjačenje, iskorišćavanje socijalnog republičkog fonda, krađe i rana udaja. Sve navedeno nažalost postoji, ali daleko je od toga da su svi jednaki i da je svima to životni imperativ.

Ta generalizacija i rečenica koju često čujemo „svi su isti“ je najveći kamen spoticanja u integraciji romske zajednice u Srbiji.

Posebna pažnja mora da se posveti Romkinjama. Osnažena Romkinja znači osnažena porodica, odnosno osnaženo društvo.

Strategije koje su usmerene ka uključivanju Roma treba da se sprovode tako što će u izradi, sprovođenju i ocenjivanju tih strategija učestvovati i same zajednice, ali ne kozmetički i fiktivno, kako je to danas.

Bez učešća Roma u procesu donošenja odluka, neće biti nikakvog napretka.

Iznad svega, vlasti u Srbiji moraju jednom i zauvek da otklone prikrivene predrasude i stereotipe, jednom rečju anticiganizam, koji pokreće diskriminaciju i verbalno nasilje nad Romima.

Vreme je da se iz medija i političke sfere ukloni negativno prikazivanje Roma.

U svim relevantnim slučajevima treba da se preduzima zajednička akcija na istrazi i sankcionisanju pojedinačnih i kolektivnih oblika nasilja ili diskriminacije nad Romima.

Bez uklanjanja anticiganizma, svi napori i programi usmereni ka uključivanju Roma biće uzaludni.

Takođe, neophodno je što snažnije pokrenuti odgovornost pojednica koji je prekršio zakon Republike Srbije, bez obzira na njegovu nacionalnu, versku ili političku pripranost.

Vlada Republike Srbiji, mora više nego udvostručiti napore kako bi obezbedili istinsku inkluziju Roma u sve segmente društva.

U suprotnom, Srbiji preti opasnost od daljeg polarizovanja i sveopšte sistemske diskriminacije, koja se uglavnom skriva iza „dobrih namera“ donosioca odluka, određenih grupacija ili pojedinca.

Nastojanja da se Romima u praksi obezbede osnovna ljudska prava mogu i moraju da budu sadašnjost i budućnost naše zemlje.

Vremena za čekanje i odlaganje više nema!

Vlast odmah mora da pojača i produbi napore ako bi se obezbedili uslovi da Romi konačno uživaju jednako dostojanstvo u društvu koje svakako zaslužuju.

Autor je novinar i aktivista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.