Foto: J. Z . T. U regionu Kavkaza, baš kao i na Balkanu, stalno tinjaju sukobi, koji se, s vremena na vreme, pretvaraju u oružane konflikte. Jedan od najvećih problema tog dela sveta je nerešeni status oblasti Nagorno-Karabah (Jermeni koriste naziv Arcah), u kojoj živi oko sto dvadeset hiljada Jermena, a teritorija pripada Azerbejdžanu.
Dok je postojao Sovjetski Savez, unutrašnje granice su, kao i u socijalističkoj Jugoslaviji, određivane proizvoljno i nisu imale značaj koji su dobile posle raspada multinacionalne imperije i stvaranja novih država.
Prvi sukobi između Jermena i Azera oko ovog komada zemlje počeli su još krajem osamdesetih godina prošlog veka, da bi eskalirali 1992, kada je naredne dve godine vođen prvi rat, koji su Jermeni dobili. Tada su, osim što su zaštitili Nagorno-Karabah, pripadnici jermenskih oružanih snaga zauzeli i izvesne oblasti, uz granicu s Jermenijom, većinski naseljene Azerima.
Dugo i temeljno se Azerbejdžan pripremao za revanš, da bi u takozvanom drugom ratu za Nagorno-Karabah, od 27. septembra do 10. novembra 2022. godine, azerbejdžanske jedinice povratile pre četvrt veka izgubljene regione, uključujući i drugi po veličini grad Nagorno-Karabaha – Šušu, i izbile na granice nepriznate republike.
Uz posredovanje Rusije, zaključen je sporazum o prekidu neprijateljstva, čije ostvarenje, na period od pet godina, garantuje oko dve hiljade pripadnika ruskog mirovnog kontingenta. Trenutno je u ovoj enklavi stanje ni rata ni mira, a mnogo toga zavisi od Lačinskog koridora, planinskog prelaza dugačkog šest kilometara, koji predstavlja uzanu i jedinu vezu Nagorno-Karabaha s Jermenijom.
Ovu situaciju možemo uporediti s važnošću Posavskog koridora tokom rata u BiH (1992-1995), koji je činio kopnenu vezu zapadnih delova RSK i RS sa drugim delovima ovih entiteta, kao i sa Srbijom. Kako je Lačinski koridor pupčana vrpca za Nagorno-Karabah, njegova dugotrajnija blokada predstavljala bi uvod u agoniju za jermenskog stanovništvo u praktično opkoljenoj oblasti.
Zbog svega navedenog, svaka akcija azerbejdžanske strane kojom se ugrožava bezbednost koridora predstavlja signal za opštu uzbunu i u Jermeniji i Arcahu. Zvanični Jerevan tvrdi da je, polovinom decembra prošle godine, Specijalna služba Azerbejdžana, predstavljajući se da su ekološki aktivisti, blokirala ovaj pravac koji povezuje Stepanakert (glavni grad Arcaha) i Goris, podižući šatore, i tako poremetila normalno funkcionisanje koridora koji je za njih od vitalnog značaja.
Iz Jermenije se može čuti i da su ovoj, unapred planiranoj operaciji Azerbejdžana, prethodili slični incidenti na Lačinskom koridoru, kao i granične provokacije oružanih snaga suseda na liniji kontakta sa Nagorno-Karabahom. U izjavama jermenskih zvaničnika, koje prenose tamošnji mediji, Azerbejdžan se optužuje da „namerno remeti normalno funkcionisanje vitalne infrastrukture u Nagorno-Karabahu sa očiglednim ciljem stvaranja humanitarne krize“. Ovakvi postupci Bakua, prema jermenskoj strani, „predstavljaju akutno kršenje međunarodnog prava i grubo kršenje Trilateralne izjave od 9. novembra 2020. i stvaraju egzistencijalnu opasnost za Jermene u Nagorno-Karabahu“.
Moramo se zaista složiti da je blokiranje prolaza u direktnoj suprotnosti sa tačkom šest Trilateralne izjave koja predviđa da će „Lačinski koridor ostati pod kontrolom mirovnog kontingenta Ruske Federacije“ i da „Republika Azerbejdžan garantuje bezbedno kretanje građana, vozila i tereta u oba smera pomenutim koridorom“.
Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije ukazalo je međunarodnim zvaničnicima i javnosti da je to „još jedna manifestacija kontinuirane politike Azerbejdžana u težnji za etničkim čišćenjem Nagorno-Karabaha“, te da su, kao posledica ove operacije, „stanovnici Nagorno-Karabaha lišeni prava na slobodno kretanje, a oblast je pred prehrambenom i humanitarnom krizom“.
Da jedna nevolja nikad ne dolazi sama, pokazalo se kada je Azerbejdžan nedavno prekinuo snabdevanje Nagorno-Karabaha prirodnim gasom. Više od stotinu hiljada građana ove planinske regije, uključujući decu i starija lica, kao i bolnice, škole i vrtiće, svesno su uskraćeni za grejanje i toplu vodu, a to je učinjeno i početkom 2022. godine, kada su se žitelji Arcaha smrzavali u uslovima izuzetno hladnog vremena i ogromnih snežnih padavina.
Nadajmo se da neće doći do obnove ratnih dejstava i da će za Nagorno-Karabah biti pronađeno mirno i diplomatsko rešenje. Tim više što su u ovaj konflikt inovolvirane i globalne i regionalne sile, poput Rusije i Turske, koja se otvoreno stavila na stranu Azerbejdžana.
Među tri miliona stanovnika Jermenije, koji su hrišćani, bliski pravoslavnom učenju, veoma je živo sećanje na stradanje kojem su bili izloženi 1915. godine u Otomanskoj imperiji, kada je ubijeno oko milion i po pripadnika ovog naroda.
To je, svakako, jedan od razloga zbog čega su Jermeni izuzetno oprezni i zabrinuti zbog mogućeg trećeg rata u kojem naspram sebe ne bi imali samo osam miliona Azera, već i njihove moćne saveznike. Zato je potrebno dati šansu miru i izbeći sukob koji bi mogao da izazove još jedno veliko žarište u Evropi, koje bi imalo dodatne pogubne efekte posle globalnog poremećaja nastalog zbog rata u Ukrajini.
Autor je predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom u Skupštini Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
