Građanski ratovi i potresi na Bliskom istoku prouzrokuju sve češće migracije stanovništva ka Starom kontinentu, što ukazuje na potencijalnu opasnost smanjenja ili potpunog iščezavanja pripadnika hrišćanske veroispovesti nakon dužeg vremenskog perioda potrebnog za promenu demografske slike Evrope. Iako svi problemi koji se odnose na izbeglice spadaju u domen Međunarodnog javnog prava, ustavnopravni pristup ovom ogromnom problemu se nikako ne sme zanemariti, prvenstveno jer delimično opravdani prodori izbeglica na teritorijuSrbije, protivno postojećim propisima koji podrazumevaju poštovanje carinskih procedura pri ulasku u državu, predstavlja povredu teritorijalnog suvereniteta države i fundamentalnih principa vladavine prava.
Za izbeglice, ulazak na našu teritoriju je potpuno opravdan, jer oni beže od smrti u potrazi za boljim životom, koji će im omogućiti visok stepen pravne sigurnosti, osećaj uzajamne solidarnosti i sigurne egzistencije. S druge strane, kršenje pravnog poretka svakako ne može biti opravdano za našu državu, jer se time narušavaju propisi na kojima se i sama zasniva. Uprkos toj činjenici, naša Vlada je pokazala da poštuje pravo na život i druge vrednosti zajemčene Ustavom koji, kao najviši opšti pravni akt naše države, teži zaštiti prava svakog ljudskog bića, bez bilo kakve diskriminacije, te je migrantima omogućila adekvatne uslove tokom njihovog boravka u Srbiji, pa čak i po cenu da se ovde nastane.
Migranti dovode do ozbiljnih poteškoća pri odlučivanju najviših organa država u kojima se nađu. S jedne strane, humano je pomoći im, a s druge, opasno je dozvoliti ostanak velikog broja izbeglica na našoj teritoriji. Vreme će, u ovoj delikatnoj situaciji koja energično i konstantno potresa Evropu poslednjih meseci, pokazati da li pri donošenju važnih političkih odluka treba da prevagnu politički interesi ili ljudski principi.
*Marko Andrun, student IV godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.