Foto: Beta/Branislav BožićNajtačniji opis nedavno održanih izbora u Srbiji dao sam u javnim nastupima još pre samog raspisivanja izbora. Naime, ja sam ove izbore definisao kao dogovorene i shodno tome i nameštene i nepoštene.
Uporedio sam ih sa našim fudbalskim prvenstvom koje je takođe dogovoreno i gde svi učesnici od igrača, trenera, sudija, pomoćnog osoblja, navijača na tribinama pa do gledalaca ispred malih ekrana znaju da je sve predstava.
Međutim, na dogovorena fudbalska prvenstva smo nekako svi navikli pa shodno tome i ne pratimo tu lakrdiju, ali iz nekog razloga je veliki broj ljudi naivno verovao da će stranci dozvoliti da se olovkom na izborima u Srbiji sruši sve ono što oni decenijama brižljivo grade.
Dakle, dogovor o izborima Vučić je postigao sa političkim Zapadom kojima je trenutna misija da obezbede potpuni legitimitet republičkog parlamenta kako bi se početkom naredne godine ratifikovao sporazum o Kosovu.
Americi i EU ovaj sporazum je važan kao zamena za najavljene pobede u Ukrajini, a koje su izostale, te je sada region Zapadnog Balkana ostao kao lažna pobeda kojom će mahati u njihovim predizbornim kampanjama.
Nekoliko važnih lobističkih ekipa iz SAD i EU su aktivno radile od juna meseca da se narodni protesti zamene izborima uz garancije koje su davali da će na tim izborima pre svega građanska opozicija proći dobro, kao i to da će nalik na Mađarsku i Tursku glavni grad preći pod kontrolu opozicije.
Čitav taj lobistički posao je završen sredinom oktobra i tada je konačno napravljena izborna računica koju smo dobili isporučenu 17. decembra.
No, Vučić ne bi bio to što jeste da nije na kraju ipak izigrao obećanje koje je dao strancima vezano za Beograd, a to je uradio vrlo vešto tako što je u izbornoj noći priznao da on nema većinu i čitav teret odluke o novoj vlasti u glavnom gradu prebacio na doktora Nestorovića.
Na ovaj način, aktivirao je rezervni scenario po kojem se sada prave novi dogovori o tome da se ili ide na kohabitaciju u Beogradu kroz nastavak rada privremenog organa do juna meseca kada bi bili ponovljeni beogradski izbori zajedno sa ostatkom lokala svesno ostavljenim baš zbog toga, dok s druge strane postoji i alternativa u vidu izvlačenja dela organizacija koje sada čine grupu “Srbija protiv nasilja” i pravljenjem vlade sa njima kao koalicionim partnerima.
Dakle, trenutno se razgovara i sa kandidatima za novog Dušana Mihajlovića, koji će podržati naprednjačku vladu i sve odluke vezane za Kosovo.
Najbliži ovoj ulozi je trenutno jedan od lidera Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović, koji se kvalifikovao za tu poziciju sa izjavom datom početkom decembra o tome da u Beogradu nema fantomskih birača, kao i nedavnom o tome da ne vidi svrhu ponavljanja izbora u Beogradu.
Podsetiću samo da koalicija čiji je on istaknuti predstavnik upravo traži ponavljanje izbora u Beogradu i to zbog fantomskih birača.
Znajući sve ovo postavlja se pitanje da li postoji nešto što se može uraditi pa da se Vučiću i njegovim patronima sa Zapada pomrse računice?!
Odgovor je da postoji. U ovakvoj atmosferi jedino časno što opozicija može i mora da uradi je to da ne prihvati mandate u Narodnoj skupštini kao ni u lokalnim parlamentima.
Jer svaka druga odluka značila bi saglašavanje sa izbornim kriminalom koji je Vučić sproveo.
Ovakva odluka treba da bude donesena i javno saopštena najkasnije do petka, 22. 12. 2023, jer nakon toga nastupaju božićni i novogodišnji praznici pa neće biti nikakvog odjeka u međunarodnoj javnosti, a upravo je važno da pre svega politički establišment u SAD i EU jasno čuje i suoči se sa time da u Srbiji nema političke stabilnosti, kao i to da Vučićev režim nema kredibilitet da sprovede odluke oko Kosova koje im je obećao.
Svaki drugi scenario po kojem opozicija pronalazi nekakve izgovore i nakon svega ipak ulazi u skupštinu, znači davanje legitimiteta svim pogubnim odlukama koje je vlast donela i koje će u budućnosti doneti, takođe svaki truli kompromis olakšava poziciju raznoraznim prevarantima da lakše prelete.
I konačno, ne vidim po kojoj logici bi bilo moguće iz štrajka glađu preći direktno u skupštinski restoran?! To em nije ljudski i politički pošteno, em može vrlo teško da padne na stomak.
Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
