Izborna kampanja i vanredno stanje

Tokom jednog dana (15/16. mart) imali smo redovne izbore u vanrednom stanju, dok Uredbom Vlade, potonjom odlukom Republičke izborne komisije nije odlučeno da se „prekidaju sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike, poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i odbornike skupština opština i gradova, koji su raspisani za 26. april 2020. godine.“

Odmah po proglašenju, objavljeno je više komentara gde se uverljivim argumentima objašnjava da nije bilo neophodno uvoditi vanredno stanje zbog aktuelne epidemije, odnosno da je bilo moguće primeniti potrebne mere zaštite stanovništva na osnovu drugih propisa (Zakon o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama).

Takođe, od početaka je sporno da li je vanredno stanje uopšte proglašeno na pravno valjan način, jer je to trebalo da učini Narodna skupština u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima. Skupštinu u tome nije mogla da ograniči zabrana Vlade za okupljanja više od sto osoba u zatvorenom prostoru.

Kako god, očigledno je da su zakonodavci (svi osim njih osmoro) svojim neokupljanjem u roku od 48 sati posle proglašenja vanrednog stanja, prećutno odobrili suspendovanje Narodne skupštine. Formalno odobrenje odluke o proglašenju vanrednog stanja stiglo je na kraju aprila.

Postoje mišljenja da je upravo odlaganje izbora bilo razlog za proglašenje vanrednog stanja, a ne nekih drugih mera.

Ustav je postavio krute rokove za to kada se izbori moraju raspisati i održati, i oni se ne mogu pomerati zbog epidemija, pa čak ni na osnovu opšte saglasnosti svih učesnika izbornog procesa.

Sa druge strane, dok traje vanredno stanje izbori se mogu odložiti. Da nisu odloženi, izbori su mogli biti održani, što pokazuje i primer iz Francuske.

Naravno, sprovođenje izbora ili prethodne izborne kampanje u takvim uslovima bilo bi skopčano sa ogromnim teškoćama.

To bi predstavljalo i ozbiljan rizik za širenje zaraze, jer se glasanje vrši u zatvorenim i neretko skučenim prostorima.

Hipotetički, u tim prostorijama bi se moglo nalaziti više od 50 ljudi, čak i kada se izuzmu birači, jer birački odbori nemaju ograničen broj članova u proširenom sastavu, već tu svaki od učesnika republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora ima pravo da predloži po jednog člana i zamenika člana.

Odluka RIK-a o zaustavljanju izbornih radnji nije rešila sve dileme. Iako je bilo tumačeno, a bilo bi i logično, da za kampanju nakon ukidanja vanrednog stanja preostane onoliko dana koliko bi bilo da nije došlo do prekida (39), to pitanje uopšte nije uređeno.

Naime, trajanje izborne kampanje nije propisano, već se izvodi posredno, iz ustavnih pravila o tome koliko pre isteka mandata aktuelnog saziva Skupštine treba raspisati izbore za nove narodne poslanike.

Mandat aktuelnog saziva Narodne skupštine je u međuvremenu istekao; jedina pravna prepreka održavanju izbora bile su odluke donete na osnovu ovlašćenja koja važe za vreme vanrednog stanja.

Usled toga, nije bilo zakonske prepreke (mada bi nesumnjivo bilo suprotno demokratskim načelima), da su izbori „prezakazani“ i za neki mnogo raniji termin od 21. juna, koji sada figurira kao novi datum izbora. Zanimljivo je pitanje da li bi postojala neka prepreka da se izbori pomere za neki datum u daljoj budućnosti.

Još veće su dileme po pitanjima o kojima RIK nije ni bio ovlašćen da odlučuje. Naime, finansiranje izborne kampanje je zakonom definisano tako da se odnosi na troškove koji nastanu od dana raspisivanja, do proglašenja izbornih rezultata, što znači da se odnosi i na tekući period.

Za vreme trajanja vanrednog stanja, Agencije za borbu protiv korupcije, kao ni Regulatorno telo za elektronske medije, nisu se oglašavali u vezi sa tim da li je strankama zabranjeno da se oglašavaju na TV ili putem interneta u vezi sa izborima.

Dilemu je bilo značajno razrešiti i da bi se znalo ima li Agencija za borbu protiv korupcije dužnost da postupa u roku od pet dana po pritužbama koje se odnose na eventualne zloupotrebe javnih resursa radi promocije političkih subjekata ili u vezi sa nezakonitim finansiranjem.

U praksi, o spornim pitanjima se nisu oglašavali ni Agencija, ni REM, niti Nadzorni odbor, koji je Skupština formirala za ove izbore po prvi put nakon 2000.

Vanredno stanje je, kao što smo mogli da vidimo, stavilo „na led“ samo izborne radnje, u šta spada prikupljanje potpisa i proglašenje izbornih lista, ali nije u potpunosti prekinulo vođenje funkcionerskih i drugih kampanja.

Imajući sve to u vidu, očigledno je da bi pored očuvanja zdravlja stanovništva, trebalo obratiti više pažnje i na druga pitanja – očuvanje zdravlja pravnog sistema, a kad sve ovo u potpunosti prođe, na osnovu iskustava, doneti i nova zakonska rešenja za sve sada prepoznate probleme.

Autor je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija