Izborna prevara kao krah jedne politike: Autorski tekst Sava Đurđića

27. januara takav zahtev ove koalicije za parlamentarne izbore, podneli su njeni ovlašćeni predstavnici, ali i kandidatkinja na toj listi Biljana Stojković i pravnica Sofija Mandić. Koalicija „Srbija protiv nasilja“ je sličan zahtev za beogradske izbore podnela još 18. januara, kada su to istovremeno učinili i njihova kandidatkinja Stojmenović i birač Jelena Jerinić.

Zahteva se da Ustavni sud bez odlaganja odluči o izbornom sporu, tako što će da zakaže javnu raspravu, izvede sve predložene dokaze i na osnovu iznetih pravnih razloga poništi ceo postupak za izbor odbornika Skupštine Beograda, odnosno narodnih poslanika i poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, te da se ceo izborni postupak ponovi u roku od deset dana.

Sve to imajući u vidu sistemsku nedelotvornost postupaka zaštite izbornog prava kako pred organima izborne administracije, nadležnim ministarstvima i REM-om, tako i pravosuđem u Srbiji.

Ustavni sud odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova.

Sudska zaštita za birača u različitim fazama izbornog postupka je najuža, a za podnosioca liste najšira, pa su verovatno zbog veće izvesnosti da Ustavni sud neće pokušati da izbegne svoju nadležnost, pored zvaničnih predstavnika ove koalicije, zahteve podneli i pojedini kandidati i birači.

Primerak podnetog zahteva Ustavni sud dostavlja organu za sprovođenje izbora u vezi sa čijom aktivnošću se izborni spor pokreće, sa nalogom da u određenom roku dostavi odgovor.

Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti.

U tom slučaju ponoviće se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka i to u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Kako su povodom ovih izbora njihovi učesnici, kontrolori i posmatrači (domaći i strani), ovaj put prikupili mnogo dokaza o nepravilnostima i nezakonitostima u njihovom sprovođenju, jasno je da je od izuzetne važnosti da Ustavni sud krene što pre sa rešavanjem ovog spora.

Podsetimo se da je parlamentarna misija Saveta Evrope već ocenila da su izbori bili neregularni zbog: zloupotreba javnih resursa, narušavanje tajnosti i slobode glasanja, nezakonite dominacije predsednika Republike u izbornoj kampanji, ali i drugih nepravilnosti koje su prijavili članovi biračkih odbora i utvrdili domaći posmatrači.

Javnosti je poznato da Ustavni sud nije kompletiran, jer trenutno umesto 15 ima samo 11 sudija. Veće od sedam sudija kojom predsedava predsednica suda Snežanu Marković odlučuje o izbornom sporu.

Posebno pitanje je zašto pre četiri godine nije izabran dovoljan broj sudija od strane opšte sednice Vrhovnog suda i zašto se ne popunjavaju sudijska mesta u slučajevima smrti ili odlaska u starosnu penziju aktuelnih sudija.

Iako u Zakonu o Ustavnom sudu nije predviđen rok u kome bi on trebao da reši izborni spor, u slučaju ovih zahteva je valjda očigledno da se ovim izbornim sporom dovodi u pitanje legitimitet funkcionisanja cele države.

Ovaj problem bi se mogao rešiti doslednom primenom čl. 3 Zakona o Ustavnom sudu koji kaže da je rad Ustavnog suda (US) javan, a javnost se obezbeđuje „objavljivanjem odluka US, objavljivanjem saopštenja sa sednica na internet stranici US-a, održavanjem javne rasprave u postupku pred US, davanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja, održavanjem konferencija za medije i na drugi način.“

Pošto se takav – ažuran odnos i prioritet u radu Ustavnog suda prema pitanju izbornog spora, ne može očekivati, celokupna građanska javnost, strukovna i NVO udruženja, cela opozicija, bi trebala da zahteva hitno i transparentno postupanje ovog suda u pogledu izbornog spora.

Od brojnih dokumenata i istraživanja o izbornim nepravilnostima i nezakonitostima mogli bi da sačine Belu knjigu o decembarskim izborima u Srbiji 2023.

Ona bi se besplatno delila svim učesnicima protesta, zainteresovanim akterima i donosiocima odluka.

Narodni poslanici, poslanici Skupštine APV i odbornici u Skupštini Beograda, bi trebali zbog uvažavanja volje svojih glasača i načela Ustava, te loših iskustava iz bojkota 2020, da prihvate dodeljene mandate.

Istovremeno, kulturnom i efikasnom građanskom opstrukcijom treba da odbiju ubrzano konstituisanja skupština (republičke – 6. februara, pokrajinske i gradske u Beogradu – 18. februara) da bi se otkrila širina i dubina učinjenog izbornog inžinjeringa i prevare.

Potrebno je skrenuti pažnju javnosti i nadležnim institucijama da brojna pitanja iz procesa izbora nisu rasvetljena i insistirati da pre početka rada novoizabranih skupština, Ustavni sud donese svoju odluku o izbornom sporu (ili da bar obavesti javnost da je počeo intenzivan rad na tom predmetu) i da se tim povodom usaglase elementarni zaključci.

Potpuno je destruktivno za naš pravni i politički sistem da predsednik Republike i vladajuća koalicija tvrdi da su protekli izbori bili izuzetno pošteni i fer kao nikad ranije, a opozicija, posmatrači i međunarodni faktori – sasvim suprotno!

U uslovima kada se sa najvišeg vrha države ne može očekivati ponašanje saglasno Ustavu i zakonima, poslanici i odbornici treba da insistiraju da se skupštine ne konstituišu dok se na objave i rasprave izveštaji ne samo izbornih organa, nego i stranih i domaćih posmatrača (CRTA i dr.).

Mora se sačekati i objavljivanje rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji posle rasprave zakazane za 8. februar.

Svima, a prvo sebi, postavljam pitanje: da li je velika izborna prevara odgovor na majsku tragedije i Banjsku i zahteve nezadovoljnih građana da se učine promene u društvu ili samo specifičan način da se obeleži konačni krah jedne politike, ali i našeg društva u celini?

Autor je sudija u penziji, podnosilac Zahteva za izborni spor pred Ustavnim sudom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.