Izborne mogućnosti jednog „srbomrsca“: Lični stav Radeta Markovića

No, krenimo redom. Zaključak „karikature u tri sličice“ je da Danas, odnosno glavni urednik objavljuje kolumne i bira kolumniste po dva kriterijuma, da si glup ko k**ac, pod jedan i da mrziš Srbe, pod 2. Sve ostalo proističe iz ova dva, malo je reći, aksioma ove specifične nacionalističke geometrije. Dalje se u reakcijama isto-smišljenika na pomenutom profilu spominje i moje ime, tako sam i saznao za ovu objavu, obavestili me po automatizmu Facebook-a. Slične objave inače ne pratim (ni iz radoznalosti), dosadno, predvidljivo i neistinito.

Upleo sam se par puta naivno verujući da je moguće voditi kakav – takav razgovor i ugrizao se za jezik, odnosno pero. Činjenice tu nisu argument, a poznavanje svih mogućih zavera na „Keve mi“, najjači je argument. No, ono što me je privuklo da pišem ovaj tekst je konstatacija broj dva, da mrzim Srbe i da svi koji pišu za Danas ispunjavaju taj važan kriterijum. Nije ovo naravno prvi put da se srećem sa sličnim kvalifikacijama, svojevremeno na sastancima vajarske sekcije u ULUS sam prozivan da sam „autošoven, drugosrbijanac“, mrzitelj Srba uglavnom. Pa hajde da redom demistifikujemo ove glupe izraze i način kako ih koriste ljudi sa smišljenjem.

Reč „drugosrbijanac“ koja se koristi kao što se nekada koristila reč „soroševac“ ili „Šolak“ sada, vodi poreklo od tribina koje su se devedesetih odvijale na filozofskom fakultetu pod nazivom „Druga Srbija“. Nije to značilo da postoji neka prva pa onda druga, a kasnije treća Srbija. Značilo je to da postoji drugačija Srbija, ljudi u Srbiji drugačijeg mišljenja i sistema vrednosti, Srbija protiv rata, ratnih zločinaca, revizije istorije, protiv nacionalističke ideologije, pre svega kao uzroka te strašne destrukcije Jugoslavije zarad pljačke i opstanka na vlasti onih koji i dan danas parazitiraju na propasti ovog društva.

Dakle, ne druga nego drugačija Srbija. No, naravno da se nacionalistima i ostalim smišljenicima dopalo da iskoriste priliku i da me kao i mnogo značajnije ljude ovog društva proglase drugosrbijancima. Tako su oni, jeeel, a da to ni ne upotrebljavaju svakodnevno „Prvosrbijanci“, pravi čistokrvni Srbi zar ne? O tome se tu radi, o prvima pravima i nama pod brojem dva, drugima, takoreći falš Srbima sa kojima se nema šta razgovarati osim preko nišana. Diskvalifikovati političkog ili ideološkog protivnika i stalno u društvenom prostoru biti sam, svojstvo je diktatura, i sličnih sistema koji se zasnivaju na nacionalističko fašističkim ideologijama.

Čitali ste uostalom o obračunu nemačkih fašista (nacista) sa „dekadentnim“ nemačkim umetnicima, naučnicima, i svima ostalima koji su obeleženi kao Nemci nižeg reda. Potom su došli na red Jevreji. Vratimo se na aksiom broj dva: „Mrzi Srbe“. „Srbi“ mu tu dođu kao jedno telo sačinjeno od „Prvosrbijanaca“, valjda, a koji je to „Srbometar“ i gde se taj etalon čuva nisam uspeo da saznam ni dan danas a ni u Danasu.

Naravno da mi se neki Srbi dopadaju i spisak nije mali, naprotiv. Ima među njima i onih sa kojima se ne slažem u potpunosti ali cenim njihovu volju i poštenje da žive to što zastupaju. Mnogo je i onih sa kojima ne bih popio kafu. Pošto su Srbi kao i drugi narodi na svetu skup individua i to vrlo kompleksan skup različitih iskustava iz bliže i dalje prošlosti, različit po obrazovanju, ideološkom i svakom drugom opredeljenju, biću smeo i monopolisanje reči Srbi i guranje svih u jedan tor ne mogu a da ne tretiram kao zločin u pokušaju i veoma dobar metod za stvaranje nepotrebnih, a vlastodršcima veoma korisnih podela. Toliko o tome. I nije zaključak koji sledi nevezan za ovaj tekst. Izađi na izbore, dragi čitaoče, i zaokruži koga god hoćeš uz malo ograničenje, da si siguran da taj neće ni na koji način onemogućavati tvoje i moje ljudske izbore. A sad „Svi marš na ples“.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.