Izborni marifetluci predsednika: Lični stav Sava Đurđića

Kandidati nisu u prilici da se ravnopravno i neometano predstave biračima, uz različite manipulacije i pritiske na građane koji utiču na slobodu izražavanja njihove volje.

Međutim, boljih i bezbednijih načina od kakvih-takvih izbora, njihovog nadziranja i javnosti, a da bi se postigla mirna smenjivost vlasti u uslovima kada bitne institucije sistema ne funkcionišu na predviđen način i vlada partokratija, jednostavno – nema.

To je potvrdila i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju konstatacijom da bi Srbija trebala primeniti sve izborne preporuke OEBS-a još od 2014, a odnose se na „ključna pitanja izbornog procesa kao što su mediji, finansiranje kampanje i mere u vezi s pritiscima na birače“.

Da li je trebalo u startu prihvatiti odluku Aleksandra Vučića da u takvim uslovima bude nosilac izbornih lista vladajuće stranke za sve nivoe izbora? Zar to ne svodi funkciju predsednika Republike na predstavljanje samo te političke grupacije, čime se krši član 111 Ustava koji propisuje da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije?

Zatim, prema odredbama o nadležnosti predsednika Republike (čl. 112 Ustava) on predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Ako taj funkcioner, mimo predsedničkih izbora, predvodi u svakom pogledu stranačku izbornu kampanju, to logično i prirodno ugrožava ustavno i zakonito obavljanje predsedničke funkcije jednako za sve građane Srbije.

Radi se i o kršenju člana 4 Ustava o načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji se odnos zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži i čl. 115 prema kojem: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

U pitanju je i kršenje određenih odredaba izbornih zakona koji su usvojeni u jednopartijskoj skupštini pred izbore 2022, a Pokrajinska skupštinska odluka koja omogućuje da nosilac liste nema prebivalište u APV je izmenjena pred ove izbore. U ovim propisima je ostala odredba kao jedinu mogućnost da predsednik Republike eventualno može da bude nosilac izbornih lista kada se u isto vreme sa parlamentarnim i lokalnim izborima biraju i kandidati za neke druge državne organe, npr. za predsednika Republike.

Međutim, na decembarskim izborima to nije slučaj. Ovo ne razume dovoljno ne samo opozicija, nego ni pojedini profesori ustavnog prava i sudije Ustavnog suda. U pogledu funkcionerske kampanje po važećem propisu ona je morala da bude prekinuta 30 dana pre izbora.

Vučić je kao predsednik Republike prekršio i odredbe članova 40, 45 i 50 Zakona o sprečavanju korupcije (Zakon). U neprekidnoj je funkcionerskoj stranačkoj kampanji. Prema važećem propisu, morao je da je prekinuti 30 dana pre održavanja izbora. Drži stranačke govore, nastupa na mitinzima, koristi državne resurse (neprestano deli jednokratnu novčanu pomoć) i time pomaže da izborna lista SNS za parlament, pokrajinu i opštine dobije što više glasova.

Prema članu 40 Zakona predsednik Republike kao najistaknutiji javni funkcioner je dužan da javni interes podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i odražava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne vlasti. Suprotno čl. 50, on koristi javne skupove i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera za promociju političkih stranaka i njihovih izbornih programa, te poziva birače da za njih glasaju na izborima.

Ovo tim više što je Vučić u toku šest godina mandata do 27. maja 2023. obavljao i funkciju predsednika SNS. Treba utvrditi da li je on u zakonskom roku od 15 dana nakon izbora 2022. tu činjenicu prijavio Agenciji, jer je to dužnost svakog funkcionera kada se pojavi bilo kakva sumnja u sukob interesa ili nespojivost funkcija.

Ne zna se u kom statusu stalno nastupa na TV sa nacionalnim frenkvencijama, iako je prošle godine na upit Biroa za društvena istraživanja Agencija odgovorila da je to tada navodno činio. Predsednik Republike zloupotrebljava javnu funkciju i kada na mitingu izjavi da neće pristati na kohabitaciju sa drugim strankama, što je nezabeležena direktna ucena građana. Predsednik je ostavku trebao podneti ranije, kada je odlučio da raspiše prevremene izbore i da aktivno u njima učestvuje. Zatim se više puta na TV pogrdno i uvredljivo izjašnjavao ne samo o stranačkim protivnicima na izborima, nego i o predvodnicima građanske inicijative ProGlas sa preko 150.000 potpisa podrške, što je suprotno Kodeksu ponašanja državnih funkcionera i etici.

U situaciji kada Aleksandar Vučić ima nekoliko puta veći rejting od SNS, predsednik Republike stvara situaciju u kojoj postoji rizik od kršenja Zakona u kojem je definisano da nijedan javni funkcioner ne može biti u zavisnom položaju od nekog drugog, pa poslanici koji su dobili većinu uz predsednikovu pomoć ne postupaju po Ustavu i ne sankcionišu njegova brojna neustavna ponašanja koja su utvrdili profesori ustavnog prava (BIRODI).

Izborni organi za rešavanje prigovora, REM i Nadzorni odbor za kampanju, a posebne sudske instance, u nekoliko aktuelnih odluka odbijaju sve prigovore i žalbe na ovu temu i pozivaju na to da su nadležni da postupaju isključivo po zakonu po kome su oformljeni.

Međutim, lapidarna obrazloženja tih odluka vređaju pravničku, pa i opštu inteligenciju. Poput onoga da je reč o slučajnoj koincidenciji, da tu saglasnost može da potpiše svaki građanin itd. Umesto da odmah zaustave svako odlučivanje, dok se Ustavni sud ili Agencija za sprečavanje korupcije hitno i argumentovano ne izjasne o ovim ozbiljnim pitanjima koja ugrožavaju legitimnost decembarskih izbora, a nerešavanjem bi mogla da ugroze i političku stabilnost.

Zbog toga se postavlja pitanje na osnovu kojih propisa donose odluke organi koji odlučuju o izbornim pravima i nadležni sudovi po žalbi. Da li onako kako Ustav predviđa (čl. 144) na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih u skladu sa zakonom ili na neki drugi i koji način?

Zbog svega iznetog, 17. novembra sam podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije protiv Aleksandra Vučića kao predsednika Republike. S obzirom da je izborna kampanja u toku, ona je bila dužna da o njoj odluči u roku od pet dana od dana prijema, koji je zbog štrajka poštara – 27. novembar. Po pokrenutom postupku, Vučić bi morao u narednih 15 dana da dostavi svoje izjašnjenje, a Agencija donese konačnu odluku.

Po Zakonu javnost ima pravo na podatak da li je protiv funkcionera pokrenut postupak i o njegovom ishodu. Moguće je čak da Agencija smatra da nema osnova za sumnju da bi se utvrđivale bilo kakve činjenica povodom ovih ukazivanja i da na ove pojave gleda kroz ružičaste naočare kao na primer vrhovna javna tužiteljka, ali bi morala da to javno saopšti, tim pre što je po Zakonu dužna da ovakve postupke preduzima po službenoj dužnosti.

Kao podnosilac prijave, ja nisam u zakonskom roku obavešten da li su i šta učinili po njoj. Nema informacija o tome na njihovom sajtu i linku „Izbori 2023“. Zbog toga je neophodno hitno objašnjenje zašto ova nezavisna institucija, koju skupo plaćaju građani Srbije, i dalje ne radi svoj zakonom utvrđeni posao kada su prijavljeni visoko rangirani političari i ugroženi njihovi interesi.

Ukoliko nastavimo da našim funkcionerima i državnim organima unapred opraštamo kršenje zakona i nerad, ne samo da će oni nastaviti po starom i prema političarima se odnositi kao prema božanstvima do te mere da npr. Pokrajinska izborna komisija u svojim aktima čak pogrešno i piše sa velikim P funkciju predsednika Republike, nego ćemo možda za deset godina u suzbijanju korupcije prevazići i Republiku Albaniju. U centru Tirane, u najvećoj i najdrečavije okrečenoj zgradi, nalazi se Ministrstvo za sprečavanje korupcije u ministarstvima. Mi bi ovom nazivu originalno mogli dodati „i marifetluka predsednika Republike“.

Autor je bivši sudija i član Visokog saveta sudstva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.