Izdaja i veleizdaja – zbrka u pojmovima

Radnici su Srbi, menadžment takođe, a gazde/vlasnici su stranci, verovatno je tek nekolicina iz firme stalno nastanjena ovde dok su ostali u matičnoj zemlji, online.

Kvislinški sistem funkcioniše ovako: Pripadnika naše nacije koji je samo hteo da organizuje sindikat (što je temeljno pravo) maltretira po želji vlasnika „pravna služba“ u kojoj su opet pripadnici naše nacije.

U fabričkom pogonu šefovi koji su pripadnici naše nacije teraju na iscrpljujući rad i nečovečno se ponašaju prema radnicima pripadnicima iste nacije.

U ovom slučaju niko ne postavlja sebi pitanje patriotizma i izdaje. Zašto Srbin ide na Srbina? (Patriote su nam probili uši sa ovim pitanjem na nekim istorijskim primerima naročito na primeru partizani-četnici.)

Ali zašto u slučajevima ovakvog rada za strani interes nikome ne pada na pamet da to nazove izdajom odn. nepatriotizmom? Maltretirati svoj narod zbog što većeg profita stranaca?

Izdaja je verovatno najčešće korišćena bolje reći zlorabljena reč u poslednjih tridesetak godina a uz nju kao parnjak u zloupotrebi dolazi reč patriotizam (ljubav prema domovini/otadžbini).

Šta sve ovde nije oglašeno za izdaju a opet šta sve nije postalo patriotizam?

Imati svoje mišljenje i javno ga izneti o bilo kojem unutrašnjem političkom ili međunarodnom pitanju suprotno onome što ljudi koji su na vlasti misle i čine – odvešće svakoga na savremeni stub srama koji se zove tabloidi, televizije, društvene mreže. Tako se postaje „izdajnik“.

Pitam se kako nikome ne padne na pamet da kaže kako je izdaja i nepatriotsko ponašanje što „pravna služba“ strane kompanije koju čine sve naši ljudi, dakle Srbi, piše rešenje o izbacivanju sa posla našeg čoveka, dakle Srbina?

Kako nikome ne padne na um da nazove izdajom to što naši ljudi Srbi koji su zaposleni u obezbeđenju dotične firme izbacuju iz fabričke hale dotičnog našeg čoveka Srbina koji je samo hteo da ostvari ustavna prava na sindikalnu organizovanost? Zašto to nije žigosano kao svoje vrste kvislinštvo i saradnje sa ekonomskim okupatorom?

Raditi protiv pripadnika svog naroda a za račun nekog tamo iz beloga sveta?

A sve zato da bi taj – kome ćemo videti leđa čim negde nađe još jeftiniju radnu snagu – zaradio što je moguće više, iscedio odavde što više može. I kako ćemo se sutra kad svi ostanemo kratkih rukava pogledati u oči, mi Srbi: „pravna služba“, obezbeđenje, šefovi pogona (goniči), radnici i sindikalista?

Kad ekonomski okupator ode, ostaćemo mi ovde da se pogledamo u oči i da pitamo kvislinge zašto su tako verno i ljigavo služili protiv svojih ljudi koje da zlo bude veće sreću svaki dan na ulici u našem malom mistu?

No dobro, naivno je očekivati da bi se ljudi oko ovoga solidarisali i da bi svi Srbi zaposleni u menadžmentu strane kompanije rekli: „Ne, gospodo, niko od nas neće da napiše rešenje o izbacivanju sa posla tog čoveka jer to je za nas ne samo bespravno već još više izdaja srpstva kome pripadamo i nećemo da budemo nepatriote i tuđe sreće pa da radimo protiv našeg čoveka za nekog tamo gazdu preko sedam mora.“ Ili da pripadnici obezbeđenja kažu: „Ne, mi kao patriote nećemo da na silu izvodimo iz fabričkog kruga Srbina za račun nekog tamo iz beloga sveta jer to je nepatriotski. Srbin mora da bude uz Srbina.“ Ili da šefovi pogona kažu: „Nije patriotski da mi kao Srbi teramo ovako bezdušno Srbe da grbače i rintače za stranca.“

Naravno, sve su ovo bile hiperbole kako bismo lakše shvatili svu apsurdnost zbrke u pojmovnom aparatu kojim je zaražena javnost.

Mi nećemo da znamo osnovne pravno-političke pojmove: Izdaja je rad za stranu silu u ratu ili miru u šta spada odavanje vojnih i civilnih tajni, diverzije i sabotaže, oštećivanje opšteg interesa u šta spada i ekonomsko štetočinstvo za račun stranih sila.

Veleizdaja je pak kada se uz podršku iz inostranstva ili bez nje radi na nasilnom obaranju vlasti i nasilnoj promeni ustavom utvrđenog poretka.

Sve drugo, uključivši bilo kakvo mišljenje o pojedinim događajima iz bliže ili dalje prošlosti kao i o aktuelnim događajima ne može se okarakterisati tako i bilo bi dobro da jednom svi shvatimo da nepravilnom upotrebom nekih termina samo stvaramo sebi zbrku. Ili je upravo u tome suština: stvoriti zbrku.

Autor je književnik i publicista