Izdaja (pravne) države

Da li je izdaja i što su prošli nekažnjeno kompletni idioti u koje je Aleksandar Vučić upro prstom posle nelegalnog rušenja u Savamali?

Da li je izdaja i kada saznamo da je policajac Goran Stamenković, jedini koji je sporazumno priznao krivicu u slučaju Savamala, nelegalno izgradio zgradu u beogradskom naselju Mirijevo? Da li je izdaja i to što je ista ta zgrada, gle čuda, legalizovana pošto je Stamenković odlučio da prihvati na svoja pleća krivicu i tako za sada (p)ostane jedini osuđeni za Savamalu? Da nije možda izdaja i kada vojni pilot Omer Mehić u uslovima koji nisu bezbedni za letenje dobije naredbu da mora da kako zna i ume bolesnu bebu preveze do aerodroma u Beogradu, gde je sa televizijskim ekipama trebalo da je sačekaju dvojica ministara? Ili je možda izdaja i kada je već mrtvi Mehić bio lažno optužen od tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića da je pilotirao pijan, iako je naknadno dokazano da nije imao alkohola u krvi, a o čemu je i nepravedno osramoćena porodica svedočila tvrdeći da nikada nije imao običaj da popije koju kapljicu čak ni kada je na slobodnom danu…

Da nije možda izdaja i što je pre nego što je vojni helikopter poslat po bebu policijska helikopterska jedinica po nezvaničnim informacijama odbila taj zadatak pod obrazloženjem da uslovi po tako gustoj magli nisu bezbedni za letenje? Da nisu izdaja i afere „Asomakum“, „24 stana“, „prisluškivanje razgovora predsednika sa bezbednosno sumnjivim licima“…

Mogli bi do kraja ove novinske stranice, pa i dalje, da nabrajamo šta bi sve mogao biti „najteži akt izdaje“, kako ministar Vulin karakteriše slučaj inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Božidara Stolića, koji se sumnjiči da je odavao policijske informacije Veljku Belivuku, Radoju Zviceru i Marku Miljkoviću. Mogli bi, ali nećemo, jer posle decenije afera i sumnje u upletenost državnog i policijskog u poslovne odnose sa kriminalnim krugovima izdata je jedino država. A pravna država kad se izda, teško se vraća u normalu.