„Izgubljena istina“ o Vučiću: Autorski tekst Milojka Pantića

Jer već ravno jedanaest godina građani Srbije žive pod neopisivom torturom Aleksandra Vučića, jednog iskompleksiranog i neostvarenog fudbalskog huligana sa Zvezdinog stadiona.

Sve to pod parolom: „Mene samo Srbija zanima, ja za Srbiju živim“. A iza te lažne ljubavi i lažnog patriotizma kriju se nezamislive pljačke građana i države, laži, prevare, nasilje i ubistva ljudi.

Uplašen od stotine hiljada Beograđana koji su izašli na ulice posle, što bi Desanka Maksimović rekla „Krvave bajke“ 21. veka, odnosno streljanja dece u beogradskoj osnovnoj školi i u selima kod Mladenovca, odlučio je da u Beogradu o trošku građana naravno, napravi, kako je rekao najveći skup u istoriji Srbije.

Računao je na bar polovinu od šesto – sedamsto hiljada članova svoje parapolitičke organizacije SNS, koje je po uzoru na Hitlera i njegovu nacionalsocijalističku radničku partiju, instalirao u svim državnim institucijama, od parlamenta, sudova i vlade do opština i mesnih zajednica, kulturnih ustanova, sportskih klubova i saveza i naravno javnih i državnih privrednih preduzeća.

Mislio je i na stotine hiljada nekadašnjih radnih ljudi i građana najvećih gubitnika u tzv. tranziciji.

To su ljudi kojima je oduzeta ekonomska sloboda i sigurnost a samim tim i dostojanstvo po čemu se čovek razlikuje od ostalog živog sveta na planeti. Hteo je da pokaže kako ima većinu da u Srbiji radi šta mu je volja.

Prevario se u računici jer stručnjaci kažu da na njegovom istorijskom skupu nije bilo više od 45 do 50 hiljada ljudi.

Miting je međutim bio zaista istorijski ali po tome što je Srbija postala jedina zemlja u političkoj istoriji čovečanstva u kojoj vlast mitinguje protiv svojih građana.

Preko nikad jačeg ozvučenja, grmeo je da Srbija neće ići ni u kakave ratove. Njegov cilj je kaže, mir, a u isto vreme na Severu Kosova, u dogovoru sa svojim partnerima iz kosovskih vlasti, sa kojima neovlašćeno i protivustavno pregovara o sudbini preostalih Srba u toj bivšoj srpskoj pokrajini, organizuje i inscenira sukob Kosovske policije i Srba i diže borbenu gotovost Vojske Srbije.

Ta vojska ne sme petarde da baci na teritoriju Kosova a kamoli da brani Srbe. Dokaz da je sve izrežirano jesu autobusi sa kosovskim tablicama kojima su upravljali Albanci a koji su dovozili Srbe na miting u Beogradu. Ima međutim mnogo ljudi među kojima je i Novak Đoković, koji ne shvataju Vučićeve monstruozne manipulacije samo radi opstanka na vlasti.

On je naredio da Srbi sa Kosova napuste institucije vlasti, da napuste policiju i da ne izlaze na lokalne izbore na Severu Kosova u opštinama gde imaju apsolutnu većinu. Sada uz pomoć jedinica „Službe“ za „prljave državne“ poslove nastoji da nas ubedi da će Srbi životima braniti te opštine u kojima imaju većinu i dalje ali ne i vlast.

Tako je nekad Milošević raspirivao međunacionalnu mržnju uz pomoć kriminalca Arkana i njegove navijačke paravojske u kojoj je bio i aktuelni predsednik Srbije.

Deo svog nadripatriotizma u govoru na kontramitingu, neostvareni fudbalski huligan posvetio je i zahtevima građana sa protesta protiv nasilja kojih je 19. maja bilo tri puta više nego na njegovom istorijskom skupu.

Pozivam opoziciju kaže, da razgovaramo o svemu samo razgovor o prelaznoj vladi ne dolazi u obzir. A jedino se o tome može i mora razgovarati sa čovekom koji je ukinuo republiku gazeći Ustav i uvodeći ličnu diktaturu.

Jer čak i da nije bilo ni jedne od silnih neprocesuiranih afera tokom njegove neograničene vladavine, zloupotreba vlasti u organizovanju „istorijskog skupa“ o trošku građana Srbije, zbog odbrane svoje kriminogene vlasti, dovoljan je razlog, ne za ostavku već za doživotni zatvor.

Tragediju Srbije nažalost pojačavaju i mnoge ugledne javne ličnosti, umetnici i spsortisti i to tako što su iz čistog koristoljublja „izgubili istinu“ o Vučiću, da parafraziram nemačkog filozofa Hajdegera.

Valjda će sada posle najave nove provokacije režima, u vidu organizovanja mitinga, „Stop nasilju na Kosovu i Metohiji“, u petak u isto vreme i na istom mestu kao i skup građana protiv nasilja u Srbiji, svi shvatiti šta namerava neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika.

Ne pada mu na pamet da preda vlast po cenu građanskog rata u Srbiji. Tek ćemo se mi sa njim o jadu zabaviti, ali je jasno isto tako, da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor na pitanje: „Mi ili on“.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.