Izlazak iz prošlosti?

Podsetio nas je da je Albanija, bar po našem ustavu, sused sa kojim delimo dugu, turbulentnu istoriju sa, osim retkih izuzetaka, više perioda nesporazuma i sukobljavanja nego mira i saradnje, raskidanja i ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa. Polazeći od toga, a u interesu mira, stabilnosti i dobrih odnosa u regionu, dobro je što je MSP izabrao Albaniju za prvu posetu „starim“ susedima.

I pored našeg opredeljenja za izgradnju najboljih odnosa sa susedima i razvoj dobrosusedske bilateralne i regionalne saradnje, Albanija je, posle priznanja Kosova, što su učinile i mnoge druge zemlje, bila na neki način zapostavljena i nedozvoljeno malo, uglavnom incidentno, prisutna kako u našoj javnosti tako i u aktivnostima naše vlade, MSP, Skupštine..

Srećom, tu prazninu sporadično, iako ne manje značajno, popunjavali su privrednici, povremeni kontakti nevladinih organizacija, stranaka, sportista, kulturnih i turističkih poslenika. Pređašnji albanski MIP dva puta je posetio Srbiju, a tada očekivana poseta predsednika Tadića nije mogla biti realizovana. Potpisano je nekoliko sporazuma o trgovini, saradnji privrednih komora ( trgovinska razmena od oko 250 miliona dolara uz neznatne investicije), o borbi protiv organizovanog kriminala i ukidanju viza.

Domaćini su tretmanom ove posete i izjavama za lokalne i naše medije nastojali da izraze značaj koji pridaju poseti iz Srbije, i zadovoljstvo njenim ishodom. Albanija, naime, osim sa Crnom Gorom i, manje, Makedonijom, nema značajniju saradnju sa dr. zemljama regiona, a neke njene podregionalne inicijative (Benelux, bezvizni režim i dr.), koje nisu uključivale Srbiju, nisu donele očekivani rezultat. Sa naše strane, ovom posetom, sa zakašnjenjem, kompletiramo kontakte i saradnju sa zemljama u regionu što nam, u zadnje vreme zbog nespretnih poteza ili izjava, ne ide najbolje sa nekim od bivših jugorepublika.

Pored dijaloga s albanskim kolegom Edmondom Panaritijem, Mrkić je imao i vrlo koristan razgovor sa premijerom Salji Berišom. U oceni razgovora, uz neskriveno zadovoljstvo njihovim ishodom, obe strane su zaključile da je ovom posetom učinjen značajan prodor u odnosima, što je premijer Beriša video kao podstrek „za otvaranje novog poglavlja u pozitivnim odnosima dveju zemalja“ . Mrkić je preneo poziv premijera Dačića albanskom premijeru da učini posetu Srbiji i izrazio nadu da če ministar Panariti već na proleće doći u Beograd. Da li bi, prema nekim mišljenjima, u takvim uslovima boljeg međusobnog razumevanja i opuštenije atmosfere između dveju zemalja, bilo lakše traženje rešenja za problema Kosova?

Sagovornici su se, polazeći od realnostii u svojim zemljama, u bližem i daljem okruženju složili da, polazeći od zajedničkog interesa i onog što ih spaja, okretanjem ka budućnosti nadoknade „u mnogo čemu izgubljen tempo“ u interesu dveju zemalja, regiona i Balkana u celini. To se, izvesno, odnosi i na razlike u odnosu na Kosovo koje je Albanija među prvima priznala, podržava na međunarodnom planu i kome pruža diplomatsko-konzularne usluge u trećim zemljama. Panariti je povoljno ocenio susret premijera Dačića u Briselu, uz dodatak da bi Albanija pozdravila priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, bez informacija o reakciji ministra Mrkića. Albanska strana će, na osnovu obavezujuće odluke Parlamenta, sarađivati u istrazi o trgovini ljudskim organima.

Iz medija se ne vidi da li je pokretano pitanje velike Albanije koje je nedavno, kao pretnju miru na Balkanu, izneo predsednik Republike i, u vezi s tim, pitanje pozivnog broja Albanije za Prištinu koje je, koliko se zna, bilo neuspela inicijativa Prištine. Za nas bi morala biti interesantna informacija o izgradnji auto-puta Tirana, Priština Merdare, koji bi se, povezan sa koridorom 10, mogao pokazati korisnim, privrednicima, turistima i dr. kao alternativni izlaz na Južni Jadran.

Predsednik Beriša je, izvesno u vezi s tim, naglasio da „razlike između dveju zemalja ne bi smele da se pretvore u prepreku razvoju bilateralnih odnosa“. Štaviše, on se „uprkos prošlosti“, založio za prijateljske odnose i razvoj saradnje u oblasti obrazovanja, kulture, turizma i privrede, što nije ostalo bez poruke prijateljstva nove vlade Srbije, koju je domaćinima preneo ministar Mrkić. Uz saglasnost da treba nadoknaditi šanse ispuštene u prošlosti, dogovorena je razmena iskustava i informacija o mogućim oblastima saradnje od zajedničkog interesa u okviru Međuvladinog komiteta i aktiviranje postojećih sporazuma. Uz ekonomsku, parlamentarnu i dr. oblike saradnje, izdvojena je zajednička budućnost dveju zemalja u EU. Odgovarajuća pažnja posvećena je i položaju i zaštiti prava nacionalnih manjina u dvema zemljama.

Nadati se da će ovaj podstrek boljem međusobnom upoznavanju, uspostavljanju atmosfere uzajamnog poverenja i razumevanja između dveju zemalja, stvaranju uslova za razvoj bilateralne i regionalne saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, doprineti i jačanju naše pozicije u regionu, miru i stabilnosti na još uvek rovitom Balkanu kao i napretku ka evrointegracijama. Ne čekajući dalje korake kao potvrdu stvarne spremnosti za sprovođenje dogovorenog, ovom posetom su otvorena vrata za proširenje postojeće i uspostavljanje novih područja saradnje, na dobrobit ne samo Srbije i Albanije već i odnosa u regionu. Valja očekivati da će ne samo ministar spoljnih poslova, po dobrom običaju nekih dr. regiona, najpre posetiti sve susede i uspostaviti lične kontakte toliko korisne za obavljanje njihovih funkcija.

Autor je diplomata u penziji