Izveštaj sa sahrane Srbije

Ipak, znajući ko će biti domaćin, vajkao se: „A da ipak ne idem? Znate i sami kakve su te njihove sahrane.“ „Idite, idite, bilo bi sumnjivo da dvaput u poslednji čas odustajete“, rekoše mu savetnici, „Ima još ponešto da se štrpne sa leša, a čujemo da će vam organizovati i autobuse sa zombijima, koji će vam aplaudirati i mlatiti francuskim zastavicama, kao kada im je Putin bio na sahrani.“

„Mon dieu, čuo sam da oni sopstvenim zastavicama brišu cipele, šta li će tek raditi sa našom!“, uznemirio se Makron. „To su zombiji, gospodine predsedniče, koga briga šta rade sa zastavicama.“

„U redu, ali ženu ne vodim“, reče predsednik Francuske, „ona nije dužna da trpi takve stvari.“

Za ovu tužnu smotru Emanuel Makron obukao je skupoceno odelo izrazito tamne boje i vezao toliko mračnu kravatu, da je imala sopstvenu gravitaciju. Seo je u avion i odleteo ka mrtvom Beogradu.

„Hm, zaista zanimljivo“, primeti Makron dok su preletali preko leša nekada divnog grada, „izgraditi zgradu u obliku ustaškog simbola preko puta nacističkog logora!?“

„Zapatili su se paraziti na lešu, znate i sami, jednostavno ne obraćajte pažnju, mesje predsedniče.“ Paraziti?! Okrećite avion, jebe mi se za sahranu!“ „Smirite se, gospodine predsedniče, nisu opasni. Pa, to su strvinari, oni jedu leš. Opasni su samo po one koji na lešu žive.“

Pripremili su predsednikovi saradnici brdo ugovora da ih odmah po sletanju na francuski aerodrom u Beogradu potpiše sa parazitima koji privremeno upravljaju lešom Srbije.

„Teška je to bagra“, brifovali su Makrona, „danas im ne uvalite ugovor, sutra će Kinezi. Treba biti oprezan. Zato smo sastavili ugovore o svemu čega smo mogli da se setimo, a da u Srbiji još daje znake života. Ukupno dvadeset i dva.“

Stoga je na aerodrom Beograd, u vlasništvu francuske kompanije „Vinsi“, a koji greškom neki i dalje zovu bivšim imenom „Nikola Tesla“, doleteo prvo avion sa francuskom ekonomskom delegacijom.

Neobično lepe plave boje je nebo ovog leša, mislio je Makron, gledajući u nebesa umesto u odvratnog žvalavog đavola, predvodnika strvinarskih bandi, koji ga je dočekao. I livade, gle kako su zelene, da li je moguće da je ova zemlja mrtva. A onda se setio kako svakog mrtvaca valja našminkati.

Da, zaključi u sebi francuski predsednik, možda je nebo plavo, ali ko zna kolika je zagađenost. Gospode, nadam se samo da nismo zaboravili da ponesemo svoju klopu i piće. O, ne gluten, uspaničio se, ugledavši dvoje malih zombija, sa pogačom dobrodošlice u rukama.

Onda su ga odvezli na Novi Beograd, u zgradu odavno pokojnog Saveznog izvršnog veća Jugoslavije, da u četiri oka diktatoru kaže da se ni slučajno ne zajebava sa Kinezima ili Rusima, da reši Kosovo juče i da odmah plati ono na šta se obavezao ugovorima koje je upravo potpisao.

Zauzvrat, još samo ovaj put, Makron će se praviti da opozicija ne postoji. Onda je, na konferenciji za novinare, bio prinuđen da sluša očigledno s uma skrenulog diktatora kako se blamira, u sebi neprekidno ponavljajući: „Dvadeset dva ugovora, dvadeset dva ugovora, ili dvadeset jedan, više ni ne znam, toliko je ovde odvratno.“

Onda ga odvedoše do spomenika zahvalnosti Francuskoj, za koji su mu pripadnici tajne službe rekli kako su ga, po nalogu diktatora, horde vandala išarale sprejevima jer nije bio zadovoljan mestom na kom je stajao jesenas u Parizu, zajedno sa ostalim potomcima austrougarskih vojnika.

Mon dieu, kakav kreten, jadna pokojnica, razmišljao je Makron. Onda je počeo da čita oproštajni govor na srpskom, na šta su horde zombija reagovale radosno, jer koja budala još govori srpski, čak ga ni mi ga više svojski ne govorimo. Makronu beše pomalo krivo što je u par navrata poželeo da na ove pošalje svoje odrede specijalne policije za razbijanje demonstracija. Na kraju su ga odveli i na groblje, jer kakva bi to sahrana bila bez groblja.

O onome što se kasnije dešavalo, nema službenih zabeleški. Žvalavi pomahnitali demon koji upravlja telom pokojnice pozvao ga je u zezanje, red je da se popije i povuče koja za pokojnicu, međutim, francuski predsednik požalio se kako je umoran i kako će odmah u krevet.

Kao meru predostrožnosti i neku vrstu video nadzora nad bandom s kojom je potpisao tolike ugovore, Makron je ovde ostavio Euronews. Idućeg jutra, dok su prve ptičice pevale pod zagađenim srpskim nebom, zajedno sa njima, preko zagađenih srpskih dolina i planina i zagađenih srpskih potoka i reka, poleteo je avion sa Emanuelom Makronom, predsednikom Francuske. Nije hteo da sačeka ni jutarnju kafu.