Izvrnuta logika našeg Živorada

Da budem sasvim precizan i ne uvredim časne izuzetke, preformulisaću rečenicu.

Većina srpskih glava gaji tu, nazovimo je srpskom logikom.

Takav način razmišljanja i zaključivanja oslonjen je na uticaje razularene političke propagande i davno uspostavljeni odnos punog poverenja prema javnim državnim glasilima kao apsolutnoj istini.

To je jedan par rukava.

Drugi par rukava je sklonost zaključivanja na osnovu „osećanja filinga“. Ništa argumenti, ništa činjenice, o sumnji da i ne govorim.

A onda i verovatno urođeni ljudski strah od svake vrste nepoznatog i promena.

Naravno da iz tog i takvog odnosa prema stvarima, nazovimo ga odnosom neaktivne koegzistencija, proističu kontradiktornosti nepojamne disciplini koju zovemo logika.

Pa evo nekoliko primera:

1) Nisi Srbin ako nisi pravoslavac. Znak jednakosti između ova dva pojma napravio je u prošlosti, a nastavlja i dalje da čini, tako veliku štetu po potencijale srpske nacije da pred nekim ko jednog dana bude pokušao da inventariše ovu štetu stoji ogroman posao.

2) Iz ove prve, slobodno ću reći gluposti, vrlo logično sledi druga. Patriota na ovom našem prostoru možeš biti isključivo kao pravoslavac, tradicionalista, ne smeta ni ako si pomalo i čak malo više fašistoidan, naravno, ako se zalažeš za porodične vrednosti (čitaj porodične vrednosti=mrziš pedere, lezbejke i transrodne osobe) i slaviš srpske zločince jer su naši, pošto njihove slave njihovi. Obožavaš Putina i sve diktatore istočno, nisu ti strani ni latinoamerički i naravno mrziš Zapad (ali bi hteo zapadnu lovu i tehniku pa i da školuješ decu na Zapadu) itd. Svi drugi su nepatriote, antisrbi, drugosrbijanci, autošovinisti i bla bla bla bla… 3) Slave se i proglašavaju herojima zločinci poput Ratka Mladića, Željka Ražnatovića i sličnih ozbiljno poremećenih ljudi koji su svoju neljudsku i sadističku prirodu iskazali na nenaoružanim i nemoćnim pripadnicima drugih nacija a i prema Srbima koji nisu udovoljili njihovim kriterijumima. Slaveći ih, polupana logika nosi teret tuđih zločina pri čemu, siguran sam, većina za ništa slično nije sposobna.

4) Znanje se prezire a „snalažljivost“ poštuje. Stručnjaci iz bilo koje oblast u stvari samo „filozofiraju“. A kad pitaš ko je, recimo, smislio daljinski upravljač koji je polupanoj pameti najvažniji predmet u životu, dobiješ začuđeni pogled.

5) Mantra o Kosovu koje je srce Srbije služi da se magluštinom patriotizma i navodnim zalaganjem za odbranu Kosova sakrije nova velika prodaja nesposobne politike koja je izgubila Kosovo, a sada rasprodaje zemlju u neokolonijalnim procesima. Ta se logika, potpuno slupana u paramparčad, najbolje ogleda u momentu kada nekolicina plaćenika u okolini Loznice brani Kosovo pred Ursulom fon Kramon uzvicima da ne daju Kosovo, umesto da brane Mačvu od Rio Tinta i to ne od Fon Kramon nego od Vučića.

Uzrok ove polupane logike je radikalizam koji nam je očigledno vrlo prijemčiv. Sama ideologija radikalizma sadrži u sebi logičku grešku iz koje sve prethodno i još mnogo gluposti proističe.

Radikalna politička ideologija je uspela u svom naumu jedino ako je drugog u potpunosti porazila, takoreći usmrtila.

Ta ideologija sve smešta u dva suprotstavljena tabora i tu je problem.

Društveni procesi i sam život su kompleksni i crno bela slika ne može doneti rešenja, bar ne dugotrajno, a definitivno ubija potencijale zajednice.

To se može videti po parlamentu. Ubili su opoziciju i svaki nezavisan glas i šta, otišli su na odmor, napokon uživaju rezultate te kao pobede.

Ma ne, eno ih prave dva tabora u sopstvenim redovima, jer bez neprijatelja ne funkcioniše ta bolesna ideologija. Rezultat tog mehanizma ugrađen je u sam temelj te ideologije koja proizvodi samo gubitke.

Evo nekih rezultata: nestanak srpskog naroda u Hrvatskoj i na Kosovu i masovno i tiho ponovno iseljavanje iz Srbije koje je u toku već desetak godina, drugo posle devedesetih.

Naravno, rasprodaja zemlje takođe je u toku.

Ta nas logika, koju je opisao Bora Pekić preko svog junaka Živorada i njegovog umeća kompromisa: „Naš Živorad ako nije dobio sve, on kao da nije dobio ništa“, upravo vodi ka ništa.

E, tako smo mi, građani ove zemlje dobili ništa a radikali sve. Ne znaju da su i oni dobili ništa, ali saznaće.

Autor je vajar.