Ja, RTS i kraljevina: Lični stav Radoša Ljušića

Kao nastavnik, potom i upravnik Katedre za srpsku istoriju novog veka, proveo sam decenije držeći nastavu o Kneževini i Kraljevini Srbiji, i Kneževini i Kraljevini Crnoj Gori, kao i o ostatku srpskog sveta, te osećam potrebu da sledeće saopštim javnosti.

Poželeo sam da RTS snimi seriju o toj dobrovoljno nestaloj državi Srbijanaca, svestan, duboko, da srpski narod malo ili nimalo zna o matici svojoj. Srpski narod je, zahvaljujući njoj, postojao i opstajao.

Napišem sinopsis za deset dokumentarnih emisija naslovljenih zvaničnim nazivom države: „Kneževina i Kraljevina Srbija (1804-1918)“. Predam sinopsis Petru Savkoviću, glavnom i odgovornom uredniku Kulturno-obrazovnog programa RTS-a.

Prošlo je neko vreme a da nisam dobio bilo kakav odgovor. Sretnem gospodina Savkovića u čuvenoj knjižari Matice srpske u Knez Mihajlovoj ulici, gde smo se okupljali kod Milana Davidovića, i upitam ga šta bi s mojim predlogom.

Reče mi da je nacrt izneo na kolegijumu i da je odmah odbijen, bez rasprave. Glavni urednik, Jovan Ristić, čuveni Rica, režiser, koji je, između ostalog, osmislio i režirao osam sletova Josipa Broza Tita, presekao je svaki razgovor o predlogu, rečima: „Kakav Ljušić, kakva Kraljevina“! Savković mi predloži da mu ponovo dam sinopsis i da još jednom pokuša da ga proturi na RTS-u.

Njemu se ideja dopala, čim se ponudio da ponovi predlog, budući da Ristić više nije bio glavni urednik. Pronađem kopiju i predam je istoj osobi, u istom ambijentu.

Odgovor nikada nije stigao, ni od Savkovića ni od RTS-a.

Nekoliko godina kasnije saznao sam od jedne poverljive osobe da sam bio nepoželjan na RTS-u posle osnivanja DEPOS-a.

Tako je, uz mene, propao i projekat dokumentarne serije o novovekovnoj srpskoj državi, onoj istoj državi zahvaljujući kojoj i danas postojimo svi mi.

Kopiju sinopsisa nisam mogao da pronađem u mojim hartijama, ali se sećam naslova: „Srpska revolucija“, „Kneževina Srbija, Kraljevina Srbija“, „Dinastija Karađorđević“, „Dinastija Obrenović“, „Srbija u Prvom svetskom ratu“, „Privredni razvoj Srbije“, „Politički život i političke stranke“, „Svakodnevica u Srbiji“…

Posle Ristića i njegovih komunista i socijalista, neko se u RTS-u setio mog predloga i shvatio da bi mogao da prođe.

Ideja je tada bila prihvatljiva, ne i autor, iako se osećao blagi pomak posle Petog oktobra.

Živeo sam u uverenju, a i sada me ono drži, da sam potkovan da napišem tekst o Srbiji 19. veka, jer sam bio i ostao osoba, koja je dobro poznavala ovo vreme srbijanske povesti, i da sam jedan od retkih koji bi ovu zamisao mogao lako da ostavri.

Tako nisu mislili oni koji su odlučivali u ime RTS-a, ali su procenili da im moj sinopsis može da posluži za rad na više dokumentarnih serija.
Nekada se bojažljivo pominjao status države Srbije – Kneževina, potom Kraljevina, i pisalo se dugo malim slovom, iako su navedene reči bile sastavni deo imena države.

U poslednje vreme mogu se o njima snimati emisije, ali moje učešće i dalje je, sem u jednom slučaju, ostalo nepoželjno. Stoga skrećem pažnju javnosti na nekoliko slučajnih pozajmica. Evo kojim temama je moj sinopsis dao podsticaj:

„Stvaranje moderne srpske države“, sa izmenjenim naslovom „Vostani Serbie“ – serija u četiri epizode, urednik Vojkan Milenković, scenarista Radoš Ljušić, a saradnik na scenariju Petar M. Teslić (2004).

„Kneževina Srbija“ (scenario Milovan Vitezović, režija Zdravko Šotra, narator Dragan Nikolić (2008).

„Kraljevina Srbija“ (scenario Milovan Vitezović, režija Zdravko Šotra, narator Dragan Nikolić, 2008).

„Privredna istorija Srbije“ (1804-1914) – autor i urednik Božidar Đuran (2017).

Da pomenem još samo jedan slučaj. Snimljen je i dokumentarni film o Karađorđu Đorđa Kadijevića, Miroslava Živanović i Milovana Vitezovića.

Autori su koristili drugo izdanje moje knjige o voždu, ali to nisu nigde naglasili.

Osim u prvom slučaju, izostavljen sam iz potonja tri, dok su nekoliko predloga ostali nerealizovani. Očekujem da će RTS uskoro snimiti i dokumentarne filmove o dinastiji Kararđević i dinastiji Obrenović i time okočati moju ideju o dokumentarnoj seriji o Kneževini i Kraljevini Srbiji.

Nesporno je da su iznete ideje o pomenutim serijama preuzete iz mog sinopsisa. I ne samo to, već i neke druge slučajne pozajmice, o čemu ću pisati drugom prilikom.

Ako su za Mitevića, Ristića i njihove naslednike bili važniji sletovi posvećeni Brozu, pa i koncert Zdravka Čolića na Marakani, režiran od Ristića, od serije o Kneževini i Kraljevini Srbiji, ne bi trebalo čuditi se sunovratu naše današnje države.

Ono je davno počelo, a mi prisustvujemo njenom postepenom ali sigurnom svođenju na teritorijalni i politički status Kraljevine Srbije.

Biće dobro ako se na tome ostane i ne ostavari pretnja zapadnih moćnika da će nas svesti na Beogradski pašaluk, o čemu sam već pisao.

Ko ne poštuje svoju državu, ne poštuje ni sebe!

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.