Ni u jednoj od zemalja nekadašnjih kandidata za članstvo u EU, a koje su danas njene članice, nije bilo situacije kakvoj svedočimo u Srbiji. Nigde, naime, nije bilo uobičajeno da se paralelno sa značajnim koracima koje su vlasti države kandidata činile ne bi li ubrzale put svoje zemlje ka članstvu u EU da se u toj zemlji, istovremeno, manifestovalo i odsustvo ili čak namerno potiskivanje i izbegavanje da se ukaže na važnost strateškog partnerstva EU i NATO-a;
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
a posebno na tumačenja članica EU koja na NATO ukazuju kao na garanta i temelj bezbednosne i odbrambene politike Unije, u kojoj bi i Srbija da bude član. Na ovakvu diskrepanciju i stanje stvari ukazivao sam više puta i pre 2014. godine i u uvodniku za prvi broj serijala FBD Vidici i putokazi „U susret NATO samitu u Wellsu“.
Dve godine kasnije ta diskrepancija je još veća! I dalje su prisutni inertnost i odsustvo napora i volje u državnim institucijama da se s takvim ponašanjem i tolerancijom tog raskoraka raskine, da se takva praksa menja, da se sprečava da diskrepancija tranzitira u procep društvenog konflikta. To je još uvek prepušteno mahom organizacijama civilnog društva. Još je na delu i, štaviše, sve je očevidnije pravilo: Kad god vlast u Srbiji (u)čini neki korak značajan za proces pridruživanja, što god Srbija više napreduje ka EU – u Srbiji više raste i proporcionalno (o)jača antizapadna retorika, koju mejnstrim mediji upumpavaju u javno mnjenje.
U poslednje vreme ta retorika, sve češće kao anti-NATO retorika, u Srbiji sve neskrivenije i u sve značajnijoj meri svoje izvorište nalazi i traži u arsenalu optužbi koje se prema NATO-u usmeravaju iz Moskve; često čak u rigidnom i neukusnom ideološkom diskursu koji više nalikuje Staljinovom nego dobu Putina. Neki Srbi pokušavaju da budu veći Rusi i od samih Rusa. Sve ovo je posebno došlo do izražaja nakon što su i Evropska unija i NATO kao na dugoročnu novu opasnost po svoju bezbednost ukazali i na Rusiju i njenu međunarodnu politiku, nakon aneksije Krima i podrške pobunjenicima u Istočnoj Ukrajini.
Pri sadašnjem stanju međunarodnih odnosa Srbija se mora rasteretiti i oslobađati svakovrsnih i sveprisutnih spoljašnjih i unutrašnjih pritisaka koji bi da je udalje i od EU i od NATO. Neretko takvi pritisci skriveni su i iza pozivanja na vojnu neutralnost Srbije, koja međutim ne može biti opravdanje za neutralnost prema upotrebi netačnih tvrdnji, izmišljotina i političkih spletki i podmetanja. Pogotovo kad su u pitanju budućnost Srbije i njeno članstvo u EU.
Julski NATO samit u Varšavi za Evropsku uniju i njenu bezbednost, kao i za sam NATO, biće možda najvažniji od svih dosad održanih samita. Za zemlju koja je i kandidat za članstvo u EU i partnerska zemlja NATO, mora biti važno objektivno kvalifikovano i svestrano praćenje priprema tog samita, kao i uključivanje u već započete i predstojeće debate o evropskoj bezbednosnoj politici, njenom strateškom partnerstvu sa NATO-om i očekivanoj redakturi njegovog bezbednosnog koncepta.
*Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
