Jačanje servisnih usluga za seniore – najbolja prevencija

Što je mapa servisnih usluga razvijenija, zajednica je bliža optimalnom modelu i obimu prevencije jer se na taj način na najkvalitetniji način unapređuje kvalitet svakodnevnog života najstarijih sugrađana ali i odlaže odlazak u dom. Reč je o razvijenosti usluga po horizontali i vertikali, odnosno postojanju razvijene liste usluga njene raspostranjenosti na lokalnom nivou. Mreža klubova i dnevnih boravaka trebalo bi da obuhvata sugrađane na nivou mesnih zajednica jer u tom slučaju će biti dostupne za najveći broj pojedinaca.

Postojeći sistem socijane zaštite nema kapacitete da odgovori na socijalne potrebe ostarelog stanovništva kako na zatvorene tako i na otvorene modele socijalne brige. Indikatori za ovu tvrdnju je legitimno postojanje liste čekanja za smeštaj u ustanove i-posebno, gerontodomaćice na koje se u Beogradu čeka i do čeitiipo godine. Pored liste čekanja, svima nam je dobro poznato postojanje sive zone socijalne zaštite kao paralelnog sistema koji opstaje dugi niz godina i u kome sve savršeno funkcioniše – usluga koja je brza i efikasna, kako u pružanju tako I u plaćanju. I niko ne postavlja pitanje: ko će to da plati jer korisnik ili srodnici učestvuju 100 odsto u ceni usluge.Naravno, problem je odsustvo nadzora i neoporezovanih prihoda.

Sedmogodišnje iskustvo Volonterskog servisa Zvezdare u neposrednom radu sa starijom, nemoćnom i populacijom sa invaliditetom svedoči o velikim potrebama građana za servisnim uslugama. Reč jeo čitavoj lepezi pomoći i podrške u kućnim uslovima koja stiže kao „servis na točkovima“. Od klasičnog opisa usluga koje pružaju gerontodomaćice (nabavka hrane, higijene, lekova, lakši kućni poslovi, spremanje obroka, opsluživanje veš mašine, druženje i razgovor) do zanatskih usluga frizera i pedikira, (haus)majstora za popravku kućnih aparata, elektroinstalacija a starijem svetu je često problem da sami zamene pregorelu sijalicu. Mnogi su u prvom telefonskom kontaktu nudili novac za majstora tvrdeći da im je dovoljna pomoć garancija Volonterskog servisa da će im u njihov dom doći pravi majstor i čovek od poverenja.

Imali smo molbe sugrađana da im obezbedimo jednočasovnonedeljlno druženje jer su usamljeni i kako sami kažu, u strahu da će zaboraviti da govore jer mesecima nemaju sa kim da popričaju. Jedna osamdesetogodišnja gospođa je tražila volonterku kao društvo sa kojom će ići u pozorište. Često seniorima pružamo psihosocijalnu podršku u kućnim uslovima ili putem telefona.Pitaju nas za savet, razmišljaju kako da poprave komunikaciju sa svojom decom, muče ih dileme u vezi imovine i ostavine…

Servisne usluge su sigurna zona legalnog poslovanja- socijalnog preduzetništva i programa samozapošljavanja jer tržište sigurno registruje potrebe. Pored zanatskog znanja ovi lljudi bi trebalo bi da imaju empatiju za potrebe starije populacije, strpljenje i razumevanje u komunikaciji sa njima i, naravno, realna očekivanja da tim poslom ne mogu da se obogate preko noći ali mogu da obezbede solidno poslovanje.

Na tržištu socijalnih usluga u Beogradu i Srbiji, pored javnog sektora, sistem licenciranja uvodi ravnopravne pružaoce usluga iz zona civilnog i privatnog sektora. U ovom trenutku građani koji ne mogu da učestvuju u punoj ceni usluge, usmereni su pre svega na servise koje realizuje i finansira država. Dolazak pružaoca bilo koje servisne usluge u dom penzionera,nije samo puka usluga već I njihova mikrosocijalizacija jer dolazak osobe iz spoljnjeg sveta koji je za njih sve manje dostupan, znači druženje i kontakt sa spoljnim svetom.

Iskustva organizatora volonterskih aktivnosti u Srbiji imaju izuzetno dobre I ohrabrujuće rezultate kada je reč o značaju neformalnih pomagača. Oni ne mogu I ne treba da rešavaju socijalane probleme ali ih značajno ublažuju. U svetu i daleko razvijenijim sistemima socijalne zaštite, volonteri su značajni socijalni partneri državi. Kod nas je država ovaj resurs prepoznala ali ga nije dovoljno podržala i uključila.

Volontiranje kao nacionalni interes

Razvijanje volontiranja treba da bude nacionalni interes i u zoni intervencije, i prevencije. Dakle, kao prelazno rešenje do dolaska gerontodomaćice, odlaganje odlaska u u stanove socijalne zaštite ali I – iznad svega, odlaganja pada kapaciteta seniora ako se oni uključe u programe aktivacije, edukacija I radionica na kojima mogu da razviju svoje veštine i kapacitete. Često se dešava da je samo volontersko angažovanje penzionera dovoljno da im se pomogne jer grade novi identitet u penzionerskim danima, socijali capital, primenjuju principe sveživotnog učenja, druže se i osećaju se korisnim. Svaki treći volonter na Zvezdari je penzioner. Ako ih pitate zašto volontiraju, reći će vam da su pronašli drugu kuću koja je nekad bila firma u kojoj su radili. Ako ih pitate do kada će volontirati, reći će vam- dokle god budu mogli.

Iskustvo Volonterskog servisa Zvezdare je pozitivan primer održivog modela brige za ostarelo stanovništvo. Posebno je dobro i važno da lokalne samouprave razvijaju na takav način svoje kapacitete i socijalnu infrastrukturu jer volontiranje je mesto za sve sugrađane – i one koji žele da volontiraju i one koji se svojoj opštini obraćaju za pomoć. I na taj način opštine pojačavaju svoju servisnu ulogu za građane.

Procesi globalizacije, tranzicije i privatizacije ostavili su duboke posledice na ovim prostorima. Pored niskog životnog standarda i siromaštva, socijalne isključenosti i nesnalaženja u savremenim životnim tokovima, velika većina građana nije promenila svest ili nema kapacitete za uvide da je potrebno da primene proaktivan odnos prema sopstvenom životu I okruženju u kome žive. Odsustvo socijalne, ekološke i druge svesti da kao pojedinci treba da daju lični doprinos u promenama u zajednici, sopstvenom životu i sl. Iindikator je za buduće javne politike, planove rada nadležnih institutcija I akreditovane programe profesionalaca, čija realizacija je u direktnoj korelaciji sa unapređenjem kvaliteta života pojedinaca, posebno seniora.

Jedan od dugoročnih modela pomoći su kontinuirane edukacije sa ciljem promene svesti da građani u stanju socijalne potrebe ne mogu da sve očekuju od države ne razmišljajući pri tom šta oni sami mogu da preduzmu u prevazilaženju svoje životne situacije. Principi restorativnog pristupa koji zagovara prepoznavanje,aktivaciju i razvijanje resursa i preostalih kapaciteta pojedinca su nedovoljno primenjeni i iskorišćeni iako je reč o dugoročno najjeftinijem i najhumanijem pristupu pojedincima i njihovim potrebama. Međunarodni dan starijih – 1.oktobar je dobra prilika da svi mi koji se bavimo problemima, potrebama i mogućnsotima senior, podnesemo godišnje izveštaje za širu javnost šta smo u proteklom period uradili za najstariju populaciju i obavestimo gde o postojećim programima podrške i pomoći. Dobra informacija opostojanju servisne usluge vredi skoro kao i sama usluga.

Autorka je sociološkinja i rukovoditeljka Volonterskog servisa na Zvezdari