Jadar na spomeniku Vojvodi Vuku

Uostalom kao Beograđanka znam da oduvek stoji tu, ali nikad nisam baš pažljivo čitala šta sve piše na njemu. Uglavom na takvim spomenicima je uvek popis nekih mesta za koja nisam baš uvek čula.

Ipak ovaj put mi privlači pažnju spisak na bočnoj strani spomenika:

JADAR

KONATICA

BEOGRAD

VLASINA

KAJMAKČALAN

SIVA STENA

GRUNIŠTE

JADAR!? Pitam se jel to ovaj Jadar? „Naš“ Jadar iz 2021. godine? Jadar, gde hoće da buše rudnik, devastiraju prirodu, zagade zemlju, vodu i vazduh? Jadar, za čiju zaštitu ustaju građani sami od sebe, kad ga već ne štiti država kao nacionalno blago!?

Odlazim na Wikipediu, i druge istorijske sajtove, čitam….

Da, da! To je taj Jadar! Isti onaj Jadar koji je oslobodio VOJVODA VUK na samom početku Prvog svetskog rata sa svojim Odredom dobrovoljaca.

Tu su i fotografije, onako braon; mladi ljudi, oskudno odeveni sa tankim puškama, jataganima…. Da, tu se 1914. godine, u ranoj fazi Prvoj svetskog rata borio Vojvoda Vuk protiv Austrougarske vojske. Bitka se zvala Jadarska ili poznatije kao Cerska. Odbranio je! Istorijski podaci kažu da su se na tom širem području Cera – Jadra tukli Srbi pod Vojvodom Putnikom (u čijoj vojsci je vojevao Vojvoda Vuk sa svojim dobrovoljcima) i Austrougari pod komandom generala Poćoreka (Oscar Potiorek)! Kakav vojnički podvig srpske vojske, koji slave i poštuju sve potonje generacije Srba, toliko važan da učimo svoju decu, od osnovne škole da je Cerska bitka, bitka za otadžbinu, ko je Vojvoda Putnik i ko je Vojvoda Vuk! Godine 1936, najhrabrijem Srbinu i najvećem ratniku, kakvim su ga smatrali njegovi vojnici, Vojinu Popoviću zvanom Vojvoda Vuk, podižu spomenik u samom srcu centra Beograda, spomenik koji je napravio jedan od najboljih srpskih vajara Đorđe Jovanović.

Kakva simbolika! Ej taj Jadar, za koji je život bio spreman da da i Vojvoda Vuk i njegovi dobrovoljci i ostali Srbi koji su još od 1914. pa i ranije stalno ratovali, taj Jadar koji su oni odbranili pre 100 godina, mi sada 100 godina kasnije treba i mora opet da branimo! Ali sada od drugačijeg, mnogo perfidnijeg rata. Rata u kome se donose nerazumne odluke, rata u kome pobeđuje novac nad ljudima, provizija nad zdravljem, rata u kome neko hoće da uništi tu najlepšu zemlju, tu prelepu prirodu kakvu samo Zapadna Srbija ima, ali i tu plodnu zemlju koja hrani ljude. A za uzvrat dobija novac, koji ma koliko veliki, će svima dati mnogo, mnogo bolesti i smrti koje će dugoročno izazvati zagađenje naših voda, vazduha i same zemlje na kojoj treba da se iznova gaji hrana koju ćemo mi a i oni posle jesi! Da, da, to je taj isti Jadar, ta ista zemlja, zbog koje su najbolji sinovi ovog naroda davali svoje živote iz generacije u generaciju.

Ništa ne razumem. Zašto se ovo dešava? Nemoguće je da donosioci odluka ne shvataju dugoročne posledice svojih postupaka, da ih minimizuju i da misle da ih neće stići? Ako misle da će lošim posledicama pobeći otivši u neki udaljeni prelepi predeo, zar ne shvataju da će problemi još dugo dugo ostati ovde i stići neke od njihovih: roditelje, rođake, prijatelje, poznanike, sunarodnike, ljude!

Pitam se da li ih je briga?

Eto, Vojvoda Vuče, vremena su se promenila, zemlju nam ne napadaju puškama nego korupcijom i bezakonjem. A mi našu JEDINU zemlju branimo, ne puškama, nego vladavinom prava i zakona.

Zato, Bravo, Savo! Bravo, Deco! Bravo, hrabri Ljudi!

Autorka je advokatica iz Beograda